„Видимо се код Водица“ – реченица је коју су многи Врбашани изговорили небројено пута. За једне је то место сусрета, за друге оријентир у Старом Врбасу, а за старије генерације део успомена које се преносе с колена на колено. Ипак, мало ко се запита колико је историје сачувано у овој скромној капели која већ више од два века тихо сведочи о прошлости града.
Капела „Водице“ подигнута је 1794. године уз извор по коме је и добила име. Временом је постала један од најпрепознатљивијих симбола Старог Врбаса и један од најстаријих сачуваних православних сакралних објеката у овом делу Бачке.
Њена историја испреплетена је са историјом самог Врбаса. Оштећена је током револуционарних догађаја 1848. и 1849. године, али је обновљена и наставила је да окупља вернике. Посебну вредност представљају остаци живописа које је 1863. године израдио академски сликар Новак Радоњић, један од значајних српских сликара XIX века.
Иако једноставне архитектуре, без звоника и раскошних украса, капела представља вредан пример сакралног градитељства свога времена. Управо због своје историјске, архитектонске и духовне вредности, 1992. године проглашена је спомеником културе.
Ни данас „Водице“ нису само споменик прошлости. Сваког Илиндана у капели се служи света литургија, настављајући традицију дугу више од 230 година. Тако ово место и даље живи, не само као део културног наслеђа, већ и као део свакодневице Врбашана.
Можда управо зато капела „Водице“ има посебно место у колективном сећању града. Док многи поред ње пролазе готово свакодневно или је користе као место договора и оријентације, њени зидови и даље чувају причу о времену када је Врбас тек исписивао странице своје историје. Зато „Водице“ нису само стара капела – оне су један од симбола Старог Врбаса, место на ком се прошлост и садашњост и данас сусрећу.
Пулс Врбаса.рс
