Неки људи својим радом не оставе траг само у резултатима и статистикама. Њихово наслеђе остане у сећањима људи, у местима која носе њихово име и у генерацијама које настављају путем који су они градили. Таква је прича о Драгу Јововићу – човеку који је постао један од симбола спортског духа Врбаса.
Рођен 1954. године, Драго Јововић је своје име изградио кроз рукомет, спорт који је у Врбасу деценијама имао посебно место. У времену када се спорт стварао великом посвећеношћу, радом и заједништвом, он је својим талентом и упорношћу стигао до највиших спортских висина.
Његов пут од врбаских терена водио га је ка великим рукометним сценама. Наступао је за Рукометни клуб Врбас и Рукометни клуб Црвенка, у периоду када је југословенски рукомет био међу најцењенијим у Европи. Као репрезентативац Југославије био је део велике спортске приче, а један од најзначајнијих тренутака његове каријере било је пето место на Светском првенству 1978. године у Данској. Годину дана касније, 1979. године, са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Медитеранским играма у Сплиту, што је био један од врхунаца његове спортске каријере. Круна његовог репрезентативног пута било је учешће на Олимпијским играма у Москви 1980. године.
Ипак, величина једног спортисте не огледа се само у трофејима и великим утакмицама. Она се огледа у трагу који остане после њега. Драго Јововић припада генерацији спортиста који су показивали да спорт није само борба за победу, већ школа живота – место где се уче упорност, одговорност, пријатељство и поштовање.
Врбас је одувек био град који је знао да препозна своје људе. Зато његово име данас носи Центар за физичку културу „Драго Јововић“, место где се и данас окупљају спортисти и где нове генерације праве своје прве кораке. Почетком 2019. године испред овог центра откривена је биста Драгу Јововићу, као трајно обележје захвалности града човеку који је обележио једно спортско време.
Драго Јововић преминуо је 2002. године, али његово име и даље живи кроз спортске приче, сећања са терена и младе спортисте који тек долазе.
Он је остао део спортског идентитета Врбаса – човек који је својим талентом, радом и љубављу према спорту показао да се највећи успеси не мере само победама, већ и тиме колико инспиришу друге.
Зато његово име данас није само назив једног објекта. Оно је сећање на време када су спортски терени били места окупљања, поноса и заједништва, и подсетник да људи који оставе добар траг никада заиста не одлазе.
Пулс Врбаса