У историји Врбаса постоје имена која су остала записана у различитим областима живота – од просвете и културе, до спорта, уметности и јавног живота. Нека су добро позната, док су друга временом остала скрајнута од свакодневног сећања, иако су њихови животни путеви водили далеко изван граница родног града.
Један од таквих људи био је Мирослав Ранков, историчар књижевности, уредник и културни радник, који је свој професионални живот везао за књигу и издаваштво, а највећи део свог рада за Матицу српску.
Рођен у Врбасу 23. јануара 1938. године, Ранков је припадао генерацији која је своје образовање и професионални пут градила у деценијама великих промена. Из родног Врбаса наставио је школовање, а потом се определио за област књижевности и историје књижевности.
Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, а своје стручно усавршавање наставио је у Београду, где је магистрирао из области историје књижевности.
Његов професионални живот највећим делом био је повезан са Матицом српском, институцијом чија историја сеже у 19. век и која је више од два столећа једно од најважнијих средишта српске културе, књижевности и научне мисли.
У Издавачком предузећу Матице српске радио је као уредник, помоћник директора и директор. Његов рад био је везан за књигу, њено обликовање, објављивање и пут до читалаца.
За човека који се бави издаваштвом, свака књига представља више од штампаних страница. Она је начин да знање пређе из једног времена у друго. Управо је у том простору, између аутора, књиге и читаоца, протекао значајан део професионалног живота Мирослава Ранкова.
Његова посвећеност књизи довела га је и до места секретара Матице српске, једне од најзначајнијих културних институција српског народа.
Тако је човек који је своје прве године провео у Врбасу постао део културног живота Новог Сада и институције која је током своје дуге историје окупљала бројне књижевнике, научнике, историчаре и друге културне посленике.
Када се његов живот посматра из данашње перспективе, посебно је занимљива управо та веза Врбаса и Матице српске. Јер градови нису велики само по својој величини. Њихову вредност чине и људи који из њих потекну и који својим радом постану део шире културне историје.
Мирослав Ранков био је један од таквих Врбашана.
Његов рад није остајао само у времену у којем је настајао. Књиге, издања и културне институције имају једну посебну особину – настављају да живе и онда када људи који су их стварали више нису међу нама.
Мирослав Ранков преминуо је у Новом Саду 3. фебруара 2007. године.
Иза њега је остао живот посвећен књизи, култури и институцији која више од два века чува српску писану реч.
А за Врбас остаје још једно име које вреди вратити у сећање – име човека који је из овог града кренуо у свет културе и у њему оставио свој траг.
Пулс Врбаса