У Србији је средином августа динарска штедња премашила ниво од 244 милијарде динара, што представља раст од чак 37,9 милијарди динара односно 18,4 одсто од почетка 2026. године, саопштила је данас Народна банка Србије наводећи да је девизна штедња у истом периоду повећана за 735,5 милиона евра или за 4,6 одсто.

Динарска штедња је први пут премашила противвредност од две милијарде евра, док је девизна штедња достигла 17 милијарди евра, што представља највише износе штедње до сада.

У складу са бржим растом динарске од девизне штедње, учешће динарске у укупној штедњи становништва је током прве половине 2026. године први пут премашило 10 одсто, што је значајан напредак будући да је оно у јуну 2012. године било испод два одсто.

Резултати најновије полугодишње Анализе исплативости динарске и девизне штедње, која је обухватила период од јуна 2012. до јуна 2026. године, показали су да је у претходних 14 година динарска штедња била исплативија, и краткорочно и дугорочно.

„Подаци потврђују: Штедња у динарима исплативија од штедње у девизама“

Највише погодују релативна стабилност курса динара у односу на евро, виши ниво каматних стопа на динаре него на евре, као и повољнији порески третман, јер се на приход од камате на динарску штедњу не плаћа порез. Штедња у домаћој валути је повећана преко 13 пута у протеклих 14 година, што представља одраз поверења грађана у динар и банкарски сектор.

Када је реч о структури динарске штедње у првом полугодишту 2026. године, највећи раст је забележен код штедње рочности од шест до 12 месеци (16,1 милијарду динара), која је и најзаступљенија у укупној динарској штедњи са 56,9 одсто, као и код штедње рочности од три до шест месеци (9,2 милијарде динара). Крајем јуна 2026. године просечан износ динарске штедње по партији износио је преко 205.000 динара. Посматрајући исти четрнаестогодишњи период, девизна штедња је повећана преко два пута – са 7,9 милијарди евра у јуну 2012. године на 16,9 милијарди евра, колико је износила крајем јуна 2026. године.

Наводи се да је девизна штедња је у првој половини 2026. године повећана, у највећој мери, по основу раста штедње на рок од шест до 12 месеци (443,2 милиона евра) и штедње по виђењу (334,8 милиона евра), која чини 64,7 одсто укупне девизне штедње. Просечан износ девизне штедње по партији износио је преко 4.000 евра крајем јуна 2026. године.

Додаје се да је од септембра 2025. године инфлација се кретала у границама циљаног распона, а у јулу 2026. године је успорила на 1,9 одсто међугодишње. У првих седам и по месеци 2026. године очувана је релативна стабилност курса динара према евру, чему су допринеле интервенције НБС на међубанкарском девизном тржишту нето продајом 185 милиона евра. Бруто девизне резерве НБС износиле су 30,5 милијарди евра на крају јула 2026. године, што је рекордни ниво посматрано крајем месеца, при чему тај износ девизних резерви обезбеђује покривеност од седам месеци увоза робе и услуга, што је двоструко више од међународног стандарда.

Од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од августа 2015. године), учешће проблематичних кредита у укупним кредитима је значајно смањено са 22,4 одсто на најнижи ниво од 2,0 одсто у јуну 2026. године. Агенција за кредитни рејтинг Фич је у јулу 2026. године, други пут у овој години, потврдила позитивне изгледе Србије за добијање рејтинга инвестиционог ранга, уз задржавање кредитног рејтинга на нивоу ББ+.

Истакнуто је да је кредитни рејтинг Србије подржан адекватном комбинацијом економских политика

Укључујући снажну посвећеност очувању стабилности девизног курса, затим одговорно фискално управљање, високе девизне резерве и већи бруто домаћи производ по глави становника у поређењу са земљама које имају исти кредитни рејтинг.

Резултати најновије анализе исплативости штедње показују да би штедиша који је орочио улог од 100.000 динара у јуну 2012. године на годину дана и реорочавао га у периоду од 13 година на крају периода орочења (у јуну 2026. године), добио преко 62.600 динара (533 евра) више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа, навели су из централне банке.

У претходних 14 година и динарска штедња орочена на годину дана, која није занављана, била је исплативија у готово 99 одсто посматраних годишњих потпериода од такве штедње у еврима. Према примеру НБС, штедиша би орочавањем штедног улога од 100.000 динара у јуну 2025. године на годину дана, који би штедео у динарима на крају периода орочења, добио преко 1.800 динара више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност 100.000 динара у еврима .

Штедња у динарима орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у више од 92 одсто посматраних потпериода, а динарска штедња орочена на две године била је исплативија од такве штедње у еврима у свим посматраним потпериодима, наводи се у саопштењу.

Тањуг.рс