Некада је било довољно изаћи испред куће, сести на клупу или капију и започети разговор са комшијама.Није било потребно посебно договарање, телефонски позиви или поруке – људи су једноставно били једни уз друге. Данас су таква дружења све ређа, а комшијски односи све чешће остају на кратком поздраву у пролазу.
У многим улицама још увек се могу видети старије генерације које негују навику разговора са комшијама, посебно у топлијим месецима. Ипак, некадашња дуга седења испред куће, разговори до касних вечерњих сати и спонтана окупљања све више уступају место другачијем начину живота.
Темпо свакодневице један је од разлога. Посао, породичне обавезе и бројне активности остављају све мање времена за спонтано дружење. Поред тога, начин комуникације значајно се променио. Уместо да се оде код комшије, данас је довољно послати поруку или оставити коментар на друштвеним мрежама.
Посебно је приметна разлика међу генерацијама. Старији се често присећају времена када су деца одрастала заједно у улици, када су се породице чешће посећивале, а комшије знале једна за другу и биле спремне да помогну када затреба.
Млађе генерације одрастају у другачијем окружењу. Дружења се све чешће организују путем телефона, а слободно време проводи се уз друштвене мреже, видео-садржаје и друге дигиталне платформе. Контакт није нестао, али је променио облик.
Ипак, добар комшијски однос и даље има посебну вредност. Понекад је довољно застати на неколико минута, попричати, питати комшију како је или понудити помоћ.
Можда зато питање није само где су нестала стара дружења из комшилука, већ и да ли можемо поново да створимо навику да будемо више присутни једни за друге.
Јер, у времену када нам је готово све доступно преко екрана, понекад је највреднији управо онај разговор који се догоди – лицем у лице.
Редакција Пулс Врбаса