Распоред имунизације прати дете кроз различите узрасте, а неке дозе дају се и више пута ради дуготрајније заштите

Имунизација представља једну од кључних мера заштите од заразних болести, а родитељима је посебно важно да знају када и које вакцине дете прима од рођења па све до средњошколског узраста.

Када је велики број деце вакцинисан, могућност ширења заразних болести је мања, чиме се додатно штите бебе, хронични болесници, као и особе које из привремених или трајних здравствених разлога не могу да буду вакцинисане. На тај начин доприноси се стварању колективног имунитета.

Захваљујући имунизацији, бројне болести данас се појављују веома ретко или су готово искорењене. Међутим, смањење обухвата вакцинацијом може довести до њиховог поновног ширења, док саме болести носе ризик од озбиљних компликација, хоспитализације, па чак и смртног исхода.

Које вакцине деца примају и када

Одмах по рођењу, још у породилишту, беба прима БЦГ вакцину против туберкулозе. Туберкулоза најчешће напада плућа, али код мале деце може захватити и друге органе

У породилишту се даје и прва доза вакцине против хепатитиса Б.

Након изласка из породилишта, беба са навршених месец дана одлази на прву редовну контролу код изабраног педијатра, када прима другу дозу вакцине против хепатитиса Б. Трећа доза даје се шест месеци након прве.

Са навршена два месеца дете прима комбиновану вакцину која пружа заштиту од дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе и Хиб инфекције, односно инфекције бактеријом Хаемопхилус инфлуензае тип б.

Прва доза даје се са два месеца, друга са навршена три и по месеца, док се трећа прима у шестом месецу живота.

У овом узрасту даје се и вакцина против пнеумокока, бактерије која може да изазове упалу средњег уха, упалу плућа, али и менингитис. Вакцина се даје у две дозе – прва са навршена два месеца, а друга у шестом месецу живота.

Ревакцинација против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе и Хиб инфекције, као и против пнеумокока, спроводи се од 18. месеца живота.

ММР у другој години живота

У периоду између 12. и 15. месеца живота дете прима ММР вакцину, која штити од малих богиња, заушки и рубеоле.

Пред полазак у школу, односно у седмој години живота, дете прима две вакцине.

Тада се даје друга ревакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља и дечје парализе, као и друга доза ММР вакцине против малих богиња, заушки и рубеоле.

Последња вакцина према календару обавезне имунизације даје се у 14. години, пред упис у средњу школу. Реч је о трећој ревакцинацији против дифтерије и тетануса.

Које вакцине су обавезне у Србији

Обавезна имунизација обухвата заштиту од туберкулозе, хепатитиса Б, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, Хиб инфекција, малих богиња, заушки, рубеоле и пнеумококних инфекција.

Поред обавезних, постоје и препоручене вакцине које деци и одраслима могу пружити додатну заштиту.

Вакцина против ротавируса намењена је заштити деце од тежих облика пролива и дехидратације, а у зависности од произвођача даје се у две или три дозе.

Вакцина против варичеле, односно овчијих богиња, смањује ризик од компликација ове честе болести и даје се у две дозе.

Вакцина против грипа препоручује се пред почетак сезоне грипа, а даје се једном или у две дозе, у зависности од узраста детета.

ХПВ вакцина пружа заштиту од хуманог папилома вируса, који је повезан са настанком рака грлића материце, али и других малигних болести. Препоручује се и девојчицама и дечацима, а даје се у две или три дозе, у зависности од узраста у којем је имунизација започета.

Зашто се неке вакцине дају више пута

Код појединих вакцина неопходно је примити више доза како би се развио снажан и дуготрајан имунитет. Ревакцинација, са друге стране, служи да „подсети“ организам и помогне му да задржи већ стечену заштиту.

Једна од честих дилема родитеља јесте да ли дете приликом исте посете педијатру може да прими више вакцина. Истовремена примена више вакцина сматра се безбедном и ефикасном и у складу је са савременим медицинским препорукама.

Када дете не би требало да прими вакцину

Контраиндикације за вакцинацију могу бити привремене или трајне.

Међу привременим контраиндикацијама наводе се акутна инфекција праћена повишеном телесном температуром, погоршање хроничне болести уколико дете од ње болује, као и недавно примање крви или имуноглобулина.

Када се здравствено стање детета поправи, вакцинација може да се настави.

Трајне контраиндикације су знатно ређе. Међу њима могу бити тешка алергијска реакција на претходну дозу вакцине, тешка имунодефицијенција када је реч о примени живих вакцина, као и одређена неуролошка обољења.

Правовремена имунизација смањује учесталост заразних болести и ризик од њихових компликација, а истовремено доприноси заштити здравља читаве популације. Због тога вакцинација остаје једна од најважнијих мера превенције и очувања индивидуалног и јавног здравља.

24седам.рс