Када се добро наспавамо, лакше обављамо свакодневне послове, боље се концентришемо и имамо више енергије. Квалитетан сан важан је у свим животним добима, па и у старости.

Како године пролазе, могу се променити навике и ритам спавања. Неки људи почињу раније да лежу и раније да се буде, док се други чешће буде током ноћи. Иако се сан мења, потреба за одмором не нестаје. Већини старијих особа потребно је око седам до девет сати сна, мада се потребе разликују од особе до особе. Зато је важно обратити пажњу на то како се осећамо током дана, а не само на број сати проведених у кревету.

Редован распоред спавања

Једна од најкориснијих навика јесте одлазак на спавање и буђење у приближно исто време сваког дана. Редован распоред помаже организму да успостави ритам и може олакшати успављивање. То је корисно чак и викендом, када је примамљиво остати дуже будан или дуже спавати ујутру.

Пред спавање може помоћи мирна рутина која се понавља сваке вечери. То може бити читање књиге, слушање тихе музике, разговор са чланом породице или лагано истезање. Такве активности помажу да се човек постепено опусти и припреми за сан. Такође је добро смањити гледање телевизије или коришћење телефона непосредно пред спавање, јер светлост и садржаји са екрана неким особама отежавају опуштање.

Пријатно окружење за одмор

Уређење спаваће собе може утицати на квалитет сна. Просторија би требало да буде тиха, замрачена и пријатне температуре. Некоме ће помоћи да користи завесе које спречавају улазак светлости, док ће другоме пријати блага ноћна лампа. Важно је да кревет буде удобан и да постељина буде чиста и пријатна.

Добро је да се кревет углавном користи за спавање и одмор. Ако особа дуго лежи будна и постаје узнемирена, може устати и неко време се бавити тихом, опуштајућом активношћу, па се вратити у кревет када поново осети поспаност. Овакав приступ може помоћи да се кревет не повезује са бригом и нервозом због несанице.

Кретање и боравак на дневној светлости

Умерена физичка активност може допринети бољем сну и општем здрављу. Шетња, лагане вежбе или рад у башти могу бити добар избор, у складу са могућностима и здравственим стањем особе. Редовно кретање помаже да дан буде испуњенији, а увече се може јавити пријатнији осећај умора.

Боравак напољу током дана такође може бити користан. Дневна светлост помаже телу да препозна смену дана и ноћи. Ако је могуће, старија особа може свакодневно провести неко време напољу, на пример у шетњи или на клупи у дворишту.

Интензивније вежбање непосредно пред спавање неким људима може отежати успављивање, па је корисно оставити довољно времена за одмор након активности.

Пажња према храни, пићу и дремању

Храна и пиће могу утицати на сан. Кафа, црни чај и неки други напици садрже кофеин, који може разбудити организам. Зато је корисно ограничити их у каснијим поподневним и вечерњим сатима. Тежак оброк непосредно пред одлазак у кревет може изазвати нелагодност, па је боље вечерати раније и бирати лакшу храну.

Ако особа пије много течности непосредно пред спавање, може се чешће будити због одласка у тоалет. То не значи да треба занемарити потребу за течношћу током дана, већ да се унос може распоредити тако да се већа количина попије раније. Дремање током дана некоме прија, али дуге или касне дремке могу отежати ноћно успављивање. Ако је одмор преко дана потребан, краћа дремка раније поподне може бити бољи избор.

Смањење брига и опуштање

Бриге и напетост могу отежати успављивање. Неким људима помаже да предвече запишу обавезе за наредни дан, како не би размишљали о њима када легну. Други се опуштају спорим дисањем, тихом музиком или разговором са блиском особом. Важно је пронаћи активност која прија и која не ствара додатни притисак.

Дружење и испуњен дневни распоред могу допринети бољем расположењу. Разговор са породицом, сусрети са пријатељима, читање или хоби могу учинити дан садржајнијим. Када особа има пријатне активности током дана, лакше може пронаћи равнотежу између активности и одмора.

Када треба потражити савет

Повремено буђење током ноћи може се догодити свакоме. Међутим, ако тешкоће са спавањем трају дуже време или утичу на свакодневни живот, корисно је разговарати са лекаром. Учестала несаница, гласно хркање, отежано дисање током сна или јака поспаност током дана могу бити знаци да постоји проблем који треба испитати.

На сан могу утицати и болови, поједина здравствена стања или лекови. Зато није добро самостално узимати таблете за спавање или мењати терапију без савета лекара. Лекар може помоћи да се утврди узрок проблема и предложити одговарајуће решење.

Квалитетан сан у старијем добу важан је за енергију, расположење и свакодневно функционисање. Иако се ритам спавања с годинама може променити, постоје навике које могу помоћи: редован распоред, мирна вечерња рутина, пријатно окружење, кретање током дана и пажљив избор хране и пића. Свака особа може пронаћи оно што јој највише одговара. Ако проблеми са сном потрају, разговор са лекаром може бити важан корак ка бољем одмору и квалитетнијем животу.

Овај текст је информативног карактера и не представља медицински савет. За све здравствене одлуке консултујте свог лекара.

пензионисани