Довољно је да прочитамо неколико коментара на друштвеним мрежама или погледамо поруке које свакодневно добијамо да бисмо приметили колико мало пажње понекад посвећујемо језику. Речи скраћујемо, интерпункцију изостављамо, а поруке шаљемо без провере да ли смо јасно изразили оно што смо желели. У свету у којем је све брзо, чини се да смо и језик почели да доживљавамо као нешто о чему не треба много размишљати.
Није проблем у томе што неко погреши док се дописује са пријатељима, дешава се свима. Проблем настаје када немар пренесемо у ситуације у којима су јасноћа и правилно изражавање важни — приликом писања мејла, пријаве за посао или изношења сопственог мишљења. Можемо имати знање и добре идеје, али ако не умемо да их пренесемо другима, ризикујемо да не будемо правилно схваћени.
Писменост, међутим, није само познавање правописа. Она подразумева и разумевање прочитаног, богат речник, способност да разликујемо чињенице од мишљења и да свој став образложимо без вређања других. Зато је читање важно јер кроз књиге и квалитетне текстове учимо нове речи, развијамо критичко мишљење и ширимо видике и вокабулар. У времену када нам информације стижу са свих страна, није довољно само прочитати наслов — важно је разумети поруку и проверити шта се заиста тврди.
О писмености наравно не треба говорити кроз осуђивање људи који праве грешке. Нико не зна све и свако може нешто да научи. Важније од тога да уочимо туђу грешку јесте, да будемо спремни да исправимо сопствену. Понекад је довољно да проверимо како се нека реч пише, пажљивије прочитамо поруку пре слања или одвојимо мало времена за читање.
Језик користимо сваког дана — када тражимо помоћ, изражавамо осећања, бранимо своје ставове или преносимо знање. Зато писменост није само школска лекција коју остављамо иза себе након завршеног образовања. Она је вештина која нам помаже да разумемо друге и да они разумеју нас.
Не морамо да будемо безгрешни да бисмо били писмени, али морамо да будемо спремни да учимо. Јер брига о језику није само брига о правилима, то је и брига о сопственом изражавању, знању и начину на који комуницирамо са светом.
Зато не чекајмо да нас неко исправи да бисмо почели да учимо, нити дозволимо да нам брзина свакодневице одузме бригу о речима које користимо. Читајмо више, питајмо када нешто не знамо и не стидимо се да исправимо сопствене грешке. Јер није срамота нешто не знати, срамота је одустати од могућности да научимо. Језик који користимо одражава оно што знамо, али спремност да га усавршавамо показује колико смо спремни да растемо.
Пулс Врбаса