Док једни раде и уређују простор за наше најмлађе, други су свој допринос комшилуку свели на лепљење налепница. На сређеном дечјем игралишту осванула је порука „Студенти побеђују“. Коме је тачно објављена победа? Љуљашкама, тобогану или деци која су дошла да се играју?
За овај подвиг нису били потребни ни знање ни програм. Довољно је било излепити заједнички простор и оставити другима да чисте. Неко улаже труд да игралиште буде лепше, а неко само да се његова парола боље види.
Натпис не открива ко је налепнице поставио, али ко год се иза њега заклонио, учинио је лошу услугу имену на које се позива. Поштовање заједничке имовине требало би да буде савладано много пре факултета.
Посебно је поражавајуће што је реч о једином игралишту у нашем месту које је прилагођено и деци са сметњама у развоју. Неко се потрудио да свако дете добије своје место за игру, а неко је у том простору видео само место за своју паролу.
За сатиру овде готово да није потребна машта: неко поручује да жели боље друштво, а свој допринос оставља комшијама да састружу. Деци су, ипак, потребни простор за игру и добар пример одраслих.
Ако овако „сређују“ дечје игралиште, замислите само како би тек „средили“ државу.
Размислите о томе.
Пулс Врбаса