Колико често данас пишемо ћирилицом, а да о томе уопште не размишљамо? У мору порука, објава и коментара на друштвеним мрежама, наше писмо понекад остане у другом плану. А требало би да буде део наше свакодневице, а не само нешто чега се сетимо када говоримо о традицији.
Ћирилица није само низ слова. Она је део наше културе, историје и књижевности, писмо на којем су настале бројне странице које су обележиле нашу прошлост. Али њена вредност није само у ономе што је било, већ и у ономе што данас можемо да створимо на њој.
Не морамо да бирамо између прошлости и савременог света. Можемо да користимо технологију, пратимо нове трендове и комуницирамо са људима широм света, а да притом не заборавимо сопствено писмо.
Ћирилица се не чува само великим речима и свечаним обележавањима. Чува се сваки пут када напишемо поруку на ћириличном писму, објаву, написаним текстом или књигом коју узмемо у руке.
Ћирилица не тражи много, само да је не заборавимо. Да је пишемо, читамо и преносимо даље. Не зато што морамо, већ зато што је део нас. Јер, народ који чува своје писмо чува и траг свог постојања.
Зато не дозволимо да ћирилица остане само успомена у старим књигама, нека живи у нашим речима, на нашим екранима и у свакој новој генерацији.
Пулс Врбаса