Када гледамо филм, серију или позоришну представу, видимо готову причу, уверљиве ликове, сузе, смех и љубавне сцене. Ретко се запитамо колико је труда потребно да би све то изгледало тако природно. Јер глума није само да научиш текст, станеш пред камеру и одглумиш своје. Када би било тако једноставно, сви бисмо већ имали главне улоге!
Пре него што добије улогу, глумац често мора да прође аудицију. Припрема текст, увежбава сцену и показује шта уме, али ни то не гарантује да ће бити изабран. Понекад улогу добије неко други, па глумац мора да настави даље и чека нову прилику. Таленат је важан, али су у овом послу потребни и упорност, стрпљење и добри живци.
А када улогу добије, прави посао тек почиње. Глумац мора да разуме лик који тумачи — његове страхове, жеље, поступке и осећања. Није довољно изговорити реченицу „Волим те“; потребно је уверити публику да је лик заиста осећа. А ако реченица звучи као да глумац наручује бурек, романса баш и неће успети!
Припрема понекад подразумева учење нових вештина, промену изгледа, начина говора или хода. Сцене се на снимању често понављају док све не буде како треба, чак и када глумац десети пут мора да се изненади нечим што већ напамет зна. У позоришту је изазов другачији: представа се игра уживо, без дугмета за поновно снимање. Ако се текст заборави, нема паузе за рекламе — мора да се пронађе начин да се настави.
Ипак, управо је то лепота глумачког позива. Добар глумац уме да насмеје публику, расплаче је и учини да на тренутак заборави да гледа измишљену причу. Иза тога стоје рад, припрема и много труда који се не виде на екрану.
Зато следећи пут када вас глумац расплаче, насмеје или убеди да је највећи негативац на свету, сетите се да је за то добро одрадио свој посао. Слободно му верујте, навијајте за њега и нервирајте се због његових поступака — само немојте да му шаљете поруке да се дозове памети. Човек је научио текст, прошао аудицију и одрадио снимање, а ви сте се тек изнервирали!
Пулс Врбаса