Међу људима који су 25. новембра 1918. године у Новом Саду учествовали у доношењу одлуке о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији били су и представници врбаског краја. Њихова имена подсећају да иза великих историјских догађаја стоје и локалне заједнице, које су својим изабраним представницима повериле одлуке о будућности.
На Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи окупило се 757 посланика из 211 општина. Међу учесницима су били представници Врбаса, Куцуре, Змајева и Бачког Доброг Поља, при чему су поједина места у каснијим списковима наведена под данашњим називима.
Врбас је представљало седам делегата, које је предводио угледни пољопривредник Аца Живкуцин, рођен 1862. године. Уз њега су изабрани свештеник Јован Вучерић, лекар Милан Поповић, индустријалац Јанко Гађнаји, као и Кристијан Штерлинг, Филип Реперт и Јанош Урбан. Поверење су тако добили људи различитих занимања, препознати по свом раду и угледу у локалној заједници.
Посебно занимљиво сведочанство сачувано је о избору представника Куцуре. На народном збору одржаном 24. новембра 1918. године, дан пре новосадске скупштине, изабрани су Василиј Сабо-Москaљ, Јован Шанта, Андриј Киш, Јован Финдрик и Михаил Рик. Према документу о избору, прва тројица представљала су Русине, Финдрик Мађаре, а Рик Немце.
Историчар Ђура Харди овај избор разматра као пример заједничког политичког деловања становника вишенационалне средине у једном од најважнијих тренутака њене историје.
Василиј Сабо-Москaљ, предводник делегације из Куцуре, био је ангажован у културном и просветном животу села. Као члан црквено-школског одбора гркокатоличке цркве залагао се за очување наставе на русинском језику, а учествовао је и у оснивању Земљорадничке читаонице. Његов избор повезује причу о Великој народној скупштини са дугогодишњим радом на очувању језика, образовања и идентитета локалне заједнице.
У списку који је „Дневник“ објавио 2018. године, на основу материјала добијеног посредством Покрајинске владе и Музеја Војводине, под Змајевом су наведени Драгутин Чолаковић и Жарко Савин, док су под Бачким Добрим Пољем уписани Георг Шмит, Јозеф Бахер и Керестељ Зајберт.
Прича о представницима врбаског краја зато је и прича о људима чије су биографије испреплетане са историјом њихових места. Сећањем на њих, догађај из новембра 1918. године добија локално, људско лице – имена суграђана који су учествовали у једној од најзначајнијих скупштина у историји ових простора.