Српска православна црква и верници 27. октобра обележавају празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатој као Света Петка. Ова светитељка заузима посебно место у православној традицији и сматра се заштитницом жена, болесних, сиромашних и свих којима су потребни утеха и помоћ.
За Свету Петку везују се бројни народни обичаји и веровања која се преносе с генерације на генерацију. Верници јој се обраћају молитвама за здравље, мир у породици и заштиту од животних невоља.
Шта се, према народном веровању, не ради на Свету Петку?
Према народним обичајима, на овај празник требало би избегавати тешке физичке и кућне послове. Посебно се помињу прање веша, шивење, плетење, предење и други послови који могу да се одложе.
У појединим крајевима Србије верује се да жене на овај дан не би требало да месе, кувају и обављају веће кућне послове. Према старом народном веровању, непоштовање ових обичаја могло би да донесе здравствене проблеме, а посебно се помиње веровање да би женама током године могле да „трну руке“.
Ипак, важно је нагласити да су ове забране део народне традиције, а не опште црквено правило.
Шта би требало радити на овај празник?
Верује се да Свету Петку треба провести у миру, молитви и посвећености породици. Многи верници одлазе у цркву, пале свеће и моле се за здравље својих најмилијих.
У народној традицији посебно се истичу доброчинство, помоћ онима којима је најпотребнија и избегавање свађа и сукоба.
Света Петка вековима заузима важно место у животу православних верника, а обичаји повезани са њеним празником и данас се чувају у многим српским домовима.