Нису све велике речи гласне, нити свака родољубива песма мора да буде испуњена великим обећањима. Понекад је довољно неколико стихова да нас подсете ко смо и шта не смемо да заборавимо. Управо такву снагу имала је поезија Милана Ракића, једног од најзначајнијих српских песника.
Рођен је у Београду 30. септембра 1876. године, а ове године обележава се 150 година од његовог рођења. Поред песничког стваралаштва, бавио се дипломатијом и оставио значајан траг у српској књижевности.
Посебно место у његовом делу заузима родољубива поезија, а песма „На Газиместану“ и данас подсећа на историјско памћење, жртву и национални идентитет. Ипак, Ракић није писао само о отаџбини. Његови стихови говоре и о љубави, пролазности и људским осећањима.
Иако иза себе није оставио велики број песама, његово дело остало је трајно вредно због снаге израза и пажљиво грађених стихова.
Јубилеј Милана Ракића прилика је да се поново подсетимо да књижевност није само део прошлости, већ наслеђе које и данас може да нас инспирише, учи и повезује.
Пулс Врбаса