Постоје писци чија дела припадају једном времену, али постоје и они чији јунаци као да никада нису напустили сцену. Један од њих је свакако Бранислав Нушић, велики српски комедиограф и сатиричар, који је умео да насмеје публику, али и да је натера да се замисли.
Нушић није писао само да бисмо се забавили. Иза његовог хумора крила се оштра слика друштва, људске сујете, помодарства, каријеризма и вечите жеље да будемо важнији него што заиста јесмо.
У „Госпођи министарки“ приказао је како изненадна моћ може да промени човека, у „Народном посланику“ исмевао политичке амбиције и борбу за положај, док је у „Сумњивом лицу“ на духовит начин приказао бирократију и злоупотребу службеног положаја.
И сад долазимо до оног најзанимљивијег. Читајући Нушића, човек се понекад запита да ли је заиста писао о људима свог времена или је, неким чудом, познавао и наше савременике. Јер, будимо искрени, и данас имамо оне који се промене чим добију мало власти, оне којима је функција важнија од човека, као и оне који више воле да оставе утисак него да нешто заиста ураде.
Управо је то снага његове сатире. Кроз претеривање, комичне ситуације и упечатљиве ликове Нушић је разобличавао људске слабости, а да притом није држао лекције. Пустио је да се сами препознамо.
Зато његова дела нису само обавезна лектира коју памтимо из школских клупа. Она су и данас огледало друштва. Времена се мењају, начин живота се мења, али сујета, амбиција и потреба за признањем изгледа имају прилично дуг век трајања.
Можда бисмо се данас још више смејали када бисмо Нушића читали пажљивије. А можда бисмо се понекад и мало замислили над тиме зашто нам је толико смешан.
Пулс Врбаса вас подсећа да књижевни класици нису само део прошлости. Они нам помажу да разумемо и садашњост. А за Нушића би се, чини се, и данас нашло довољно материјала за бар још једну добру комедију!
Пулс Врбаса