У времену када се од нас очекује да све стигнемо, будемо насмејани, успешни и увек спремни за нове обавезе, често заборављамо на оно што је најважније – сопствени мир.
О физичком здрављу углавном водимо рачуна, али када је реч о менталном здрављу, још увек многи ћуте. Лако изговоримо „добро сам“, чак и онда када смо уморни, забринути, преоптерећени или нам је једноставно потребан неко да нас саслуша.
Брига о менталном здрављу није знак слабости. Напротив, то је способност да препознамо своје границе, успоримо када нам је потребно и потражимо помоћ када осетимо да сами више не можемо.
Не морамо увек бити јаки, нити све проблеме решавати сами. Није срамота рећи да нам је тешко, као што није срамота потражити помоћ јер нисте сами.
Понекад је довољно да одвојимо време за себе, прошетамо, разговарамо са особом од поверења или направимо паузу од свакодневне журбе. А понекад је потребно потражити помоћ психолога или психијатра. И једно и друго је у реду.
Важно је да престанемо да меримо снагу човека тиме колико може да издржи, колико обавеза може да преузме и колико дуго може да ћути о ономе што га мучи. Не морамо увек све сами, нити морамо сваког дана бити на висини задатка.
Зато вас подсећамо да брига о себи није себичност, а разговор о менталном здрављу није табу тема. Понекад је најважнији корак који можемо да направимо управо онај у којем признамо да нам је потребна помоћ. Јер, као што чувамо тело, треба да научимо да чувамо и свој мир.
Пулс Врбаса