Када грађанима новац нестане са банковног рачуна услед неовлашћених трансакција или злоупотребе платних картица, поставља се питање ко је одговоран за насталу штету и под којим условима могу да поврате изгубљени новац.

Према Закону о платним услугама, банка је дужна да надокнади износ неодобрене трансакције, осим у законом предвиђеним случајевима у којима одговорност може да сноси корисник. Међутим, утврђивање одговорности зависи од околности сваке појединачне злоупотребе, због чега је важно да грађани знају како да оспоре спорну трансакцију и заштите своја права.

Адвокат Славица Врбајац наглашава да је од пресудног значаја да грађани реагују што пре, чим примете неовлашћене трансакције или посумњају на злоупотребу платне картице.

– Први корак је да одмах обавести банку, пријави спорне трансакције и затражи блокаду картице или рачуна, уколико за то постоји потреба – наводи Врбајац.

Грађани имају право да оспоре трансакције које нису одобрили и од банке затраже објашњење. Ко ће на крају сносити одговорност за насталу штету зависи од околности конкретног случаја, начина на који је до злоупотребе дошло, али и од поступања саме банке.

Шта закон каже о одговорности банке и корисника?

Закон прописује да је банка дужна да, чим сазна за неодобрену трансакцију, одмах, а најкасније наредног пословног дана, врати новац платиоцу. Изузетак су ситуације у којима банка сумња на превару или злоупотребу од стране самог корисника, када има рок од десет дана да поступи.

Са друге стране, корисник може сносити ограничену одговорност до 3.000 динара уколико су трансакције извршене коришћењем изгубљеног или украденог платног инструмента, односно ако је дошло до његове злоупотребе, а корисник није испунио своје обавезе према банци, попут правовременог пријављивања губитка или крађе.

Целокупан износ штете корисник сноси само уколико је сам учествовао у преварним радњама или је грубо прекршио своје обавезе.

У пракси, то значи да је правовремена реакција изузетно важна. Осим што је потребно одмах обавестити банку, грађанима се саветује да сачувају све доказе, укључујући изводе са рачуна, снимке екрана, преписку са банком и евентуалне потврде о поднетим пријавама, нарочито ако постоји сумња на крађу података или фишинг превару.

Код онлајн трансакција корисно је проверити и да ли је банка применила јаку аутентификацију, као и да ли постоји доказ да је трансакција одобрена на уобичајен начин.

Шта урадити ако банка одбије захтев?

Уколико банка одбије захтев за повраћај новца или спор није могуће решити договором, грађани могу да потраже заштиту својих права пред надлежним институцијама, а уколико је потребно, и судским путем.

Врбајац зато посебно истиче значај чувања комплетне документације, извода са рачуна и целокупне комуникације са банком, јер управо ти докази могу бити важни у даљем поступку.

Осим банци, грађани могу да се обрате и Народној банци Србије, као надзорном органу, али и организацијама за заштиту потрошача. У појединим случајевима постоји могућност вансудског решавања спора, док, уколико ни тај поступак не донесе резултат, преостаје покретање судског поступка ради накнаде штете.

У таквом поступку терет доказивања да је спорна трансакција била одобрена, по правилу, налази се на банци.

– Сваки случај је другачији, али једно је сигурно – када новац нестане са рачуна, грађани имају права и не треба да одустану од њихове заштите – закључује Врбајац.

24седам.рс