Долазак бебе на свет један је од најлепших, али и највећих животних преокрета. У једном тренутку породица добија новог члана, а свакодневица се мења из корена. Радост, узбуђење, нежност, али и умор, несигурност и бројна нова питања постају део живота младих родитеља. Управо у тим првим данима посебно се види колико је важно да отац буде присутан.
Када се говори о доласку бебе, највише пажње природно је усмерено на мајку. Она пролази кроз трудноћу, порођај и опоравак, а затим се суочава са потпуно новом улогом и одговорношћу. Али у том периоду ниједна мајка не би требало да има осећај да је сама у свему што је чека.
Понекад подршка не захтева велике речи ни посебне гестове. Довољно је да отац преузме бригу о беби док се мајка одмара, да припреми оброк, пресвуче дете, устане током ноћи или једноставно пита како се она осећа. Још важније је да не чека да му се каже шта треба да уради, већ да сам препозна када је потребан.
Ипак, очева улога није важна само због растерећења мајке. Беби је потребна блискост оба родитеља. Очев глас, додир, загрљај, време проведено у наручју и свакодневна нега део су изградње односа који почиње од најранијих дана. Не мора све да зна одмах, нити мора да буде сигуран у сваки свој поступак. Као и мајка, и он учи, упознаје своје дете и постепено стиче сигурност у родитељској улози.
Посебно је важно променити начин на који говоримо о очевима. Отац не помаже мајци око сопственог детета, он учествује у родитељству. Пресвлачење, храњење, успављивање, купање и ноћна буђења нису искључиво мајчина обавеза. То су свакодневни делови заједничке бриге о детету.
Наравно, свака породица има своју организацију, могућности и околности. Не постоји један образац који одговара свима. Али постоји нешто што би требало да буде заједничко свакој породици, осећај да родитељи нису сами и да одговорност за нови живот деле.
Беби неће остати у сећању ко је припремио оброк, ко је променио пелену или ко је устао први током ноћи. Али управо кроз такве мале, свакодневне тренутке гради се осећај сигурности, блискости и припадности.
Јер очинство не почиње онда када дете порасте и када дођу игре, шетње и први заједнички излети. Оно почиње од првог дана. А присутан отац не значи само још један пар руку у кући, већ још једно срце, загрљај и ослонац у животу детета и његове мајке.
Пулс Врбаса