Постоје породице чија се историја не чува само у старим фотографијама и сећањима. Понекад она остане на платнима, у бојама и призорима једног времена.
Таква је прича породице Пехан и Беле Пехана, сликара и просветног радника, рођеног 10. децембра 1906. године у Врбасу.
Био је син познатог сликара и фотографа Јожефа Пехана, па је одрастао окружен уметношћу. Имао је свега петнаест година када му је отац преминуо 1922. године, али се тиме уметничка прича породице Пехан није завршила.
Бела је наставио путем сликарства, школовао се у Минхену и временом изградио сопствени уметнички израз. Истовремено је сачувао значајан део очеве заоставштине и тако помогао да дело Јожефа Пехана остане сачувано за будуће генерације.
Сликао је пејзаже, портрете, куће, улице и призоре свакодневног живота. Његова платна данас нису само уметничка дела већ и својеврсни прозори у прошлост – у Војводину и Врбас каквих више нема.
Бела Пехан није оставио траг само као сликар. Радио је и као професор ликовне културе у врбаској Гимназији, преносећи љубав према уметности генерацијама ученика.
Посебно симболичан тренутак догодио се 1982. године, када је у Врбасу приређена заједничка изложба дела Јожефа и Беле Пехана. Шест деценија након очеве смрти, отац и син поново су се нашли један поред другог – кроз своје слике.
Бела Пехан преминуо је 30. септембра 1986. године у Врбасу. Његова дела данас су део културног наслеђа града у којем је рођен и којем је припадао читавог живота.
Јер град не памте само улице и зграде. Памте га и људи који су умели да један део свог времена сачувају за оне који долазе после њих.
Бела Пехан је то учинио бојама.
Пулс Врбаса