Свако од нас је бар једном направио драму ни око чега. Довољно је да неко не одговори на поруку, да нас погледа попреко или изговори оно чувено „морамо да разговарамо“. У глави већ почиње читава представа, а ми истовремено глумимо главну улогу, режирамо заплет и замишљамо крај.
Ипак, драма није само оно што сами себи приредимо. Колико смо пута присуствовали расправи на улици, породичном неспоразуму или разговору који се одвијао за суседним столом у кафићу? Ликови говоре, реагују, прећуткују и улазе у сукоб, а ми несвесно посматрамо причу, чији почетак можда нисмо ни видели.
Управо су сукоби, разговори и поступци ликова, основа драме као књижевног рода. За разлику од епике, која нам догађаје приповеда, драма их приказује пред нама, због чега је посебно повезана са позориштем. А као и у животу, неке приче нас засмејавају, неке растужују, а неке нас натерају да се запитамо, шта бисмо ми урадили у сличној ситуацији. Тако и настају комедија, трагедија и драма у ужем смислу.
Када се драмско дело изведе на сцени, глумци му дају глас, покрет и емоцију. Дело оживе. Али за драму нам није увек потребна позорница. Понекад се она одиграва пред нашим очима, а понекад је сами стварамо, убеђени да је сваки неспоразум почетак катастрофе.
Можда је управо зато драма толико блиска животу. Она приказује људе онаквима какви јесу, са својим жељама, слабостима, погрешним одлукама и неочекиваним реакцијама. А следећи пут када помислите да неко прави драму ни око чега, застаните на тренутак. Можда управо присуствујете сцени, чији почетак нисте видели, а крај тек треба да се одигра.
И ко каже да је књижевност тешка? Уз Пулс Врбаса, и књижевни појмови постају ближи, разумљивији и занимљивији!
Пулс Врбаса