Београд – Високе температуре које су захватиле Србију могу представљати озбиљан здравствени ризик, посебно за најосетљивије категорије становништва. Због тога је Градски завод за јавно здравље Београд упутио низ препорука како би се спречиле последице излагања екстремној врућини.

Најугроженији су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и хронични болесници. Опасности су изложени и сви који већи део дана проводе на отвореном, попут грађевинских радника и рекреативаца, али и они који бораве у недовољно расхлађеним просторијама.

Стручњаци упозоравају да високе температуре могу погоршати стање код особа које болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, а негативно могу утицати и на дисајне путеве код најмлађих. Посебно се истиче да нагли прелазак из врелог окружења у јако расхлађен простор или хладну воду може изазвати озбиљне здравствене проблеме, укључујући и срчане тегобе.

Поред тога, дуготрајно излагање сунцу повећава ризик од опекотина, превременог старења коже и развоја карцинома коже услед штетног дејства УВ зрачења.

Једна од најчешћих последица врућине је дехидратација, јер организам услед појачаног знојења брзо губи течност. Додатну опасност представља прегревање организма, а у најтежим случајевима може доћи до топлотног удара, који захтева хитну медицинску помоћ. Симптоми укључују високу телесну температуру, јаку малаксалост, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан рад срца.

Како би се ризик свео на минимум, препоручује се избегавање боравка на директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова. Уколико је излазак неопходан, саветује се боравак у хладу, ношење лагане и светле одеће од природних материјала, шешира или капе, као и наочара са УВ заштитом.

Физичке активности и спорт требало би померити у ране јутарње или вечерње сате. Особама које раде на отвореном препоручују се чешће паузе у хладу и редован унос воде.

Лекари наглашавају да је неопходно пити довољно течности и пре него што се јави осећај жеђи. Најбољи избор су вода, незаслађени и нискокалорични напици, док треба избегавати алкохол, газирана пића и напитке са већом количином кофеина и шећера.

Исхрана током врелих дана треба да буде лагана, са више свежег воћа и поврћа, док би требало избегавати масну, пржену и претерано слану храну.

Посебну пажњу потребно је посветити расхлађивању просторија у којима бораве деца, старији од 60 година, труднице и хронични болесници. Препоручује се да температура у просторијама не буде виша од 30 степени током дана, односно око 24 степена током ноћи.

Стручњаци такође саветују да се избегавају путовања у најтоплијем делу дана, а пре уласка у возило које је било изложено сунцу потребно је отворити сва врата и сачекати неколико минута да се унутрашњост расхлади. Децу и кућне љубимце никада не треба остављати саме у аутомобилу, чак ни на кратко.

Посебан опрез препоручује се особама које болују од хроничних болести и редовно користе терапију, нарочито лекове за снижавање крвног притиска и појачано мокрење. У случају недоумица, потребно је консултовати изабраног лекара.

Надлежни апелују да грађани прате сигнале које им организам шаље и да на прве знаке тегоба потраже медицинску помоћ, јер правовремена реакција може спречити озбиљне последице.

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд / Тањуг.рс

Пулс Врбаса