Историју једног града не чине само велики догађаји и грађевине, већ и људи који су у одређеном времену оставили свој траг. Један од њих био је Илија Милованчев, индустријалац, председник општине Стари Врбас и човек чији је животни пут обухватио један од најбурнијих периода европске историје.
Илија Милованчев рођен је 2. августа 1899. године у Старом Врбасу. Био је четврто од шесторо деце у породици Љубомира Милованчева, власника млина – суваче, и Јованке Јосић из Пачира. Породица му је омогућила школовање, што ће касније имати важну улогу у његовом професионалном животу.
Његово име највише је остало повезано са врбаском цигларском индустријом. Био је власник циглане чији су производи носили ознаку „К и М“, а временом је постао један од значајнијих људи ове привредне гране. Његов утицај превазилазио је локалне оквире – био је председник Удружења цигларске индустрије Дунавске бановине, као и председник Индустријске секције Трговинско-индустријске и занатске коморе у Новом Саду.
Милованчев је имао значајну улогу и у јавном животу. Био је председник општине Стари Врбас, као и председник Школског одбора Државне народне школе. Учествовао је и у политичком животу Краљевине Југославије као кандидат грађанске листе.
Његов јавни рад пратила су и државна признања. Одликован је Орденом Светог Саве IV и III реда, као и Орденом Југословенске круне.
Међутим, Други светски рат потпуно је променио његов живот.
Током рата Милованчев је помагао људима који су се нашли у тешким околностима, а његово име повезује се и са помагањем деци из мађарског логора Шарвари и слањем хране логорашима. Помагао је и Народноослободилачком покрету. Због тога је његова циглана запаљена, а он је ухапшен и затворен у Новом Саду и Сомбору.
После ослобођења Врбаса, 1944. године, нашао се у опасности и напустио је родни град. Отишао је у Аустрију, где је у Грацу наставио професионални живот.
Његово знање и искуство омогућили су му да поново изгради успешну каријеру. Постао је директор Вајненбергерове циглане, а радио је и са људима који су после Другог светског рата остали без домова. Говорио је више језика – немачки, енглески, руски, италијански, мађарски и русински.
Тако је човек који је професионални пут започео у Старом Врбасу свој живот наставио у Аустрији, али веза са родним градом није нестала.
Илија Милованчев умро је 6. децембра 1957. године у Грацу. Имао је 58 година.
Готово пола века касније, 2004. године, његови посмртни остаци пренети су у Врбас.
Његов живот остао је тако необична слика једног времена: одрастање у старом Врбасу, развој локалне индустрије, јавни и политички живот, рат, хапшење, одлазак у Аустрију и нови почетак далеко од родног града.
А када се после толико деценија вратио у Врбас, вратио се тамо где је његова прича и почела.
Илија Милованчев остао је део историје старог Врбаса – као индустријалац, јавна личност и човек чији је животни пут био много шири од граница његовог родног града.
ПУЛС ВРБАСА