Млади данас одрастају у свету у којем су друштвене мреже постале део свакодневног живота. Чим отворе телефон, пред њима су фотографије вршњака који путују, излазе, постижу успехе и уживају у тренуцима који делују савршено. Иако знају да интернет не приказује увек целу стварност нечијег живота, лако се догоди да почну да упоређују сопствени живот са оним што виде на екрану. Питају се да ли довољно постижу, да ли пропуштају нешто важно и зашто њихов живот не изгледа тако узбудљиво као живот других.
Управо ту почиње проблем. Док посматрамо туђе најлепше тренутке, сопствени живот често меримо према свему што нам се у њему дешава — и лепом и тешком страном. Заборављамо да неко на друштвеним мрежама дели само тренутке које жели да други виде, а не нужно целу стварност. Иза осмеха може да стоји брига, иза успеха дуг период одрицања, а иза наизглед безбрижног живота, проблеми о којима се не говори.
Поређење са другима може да нас наведе да посумњамо у себе, да сопствене успехе сматрамо недовољним и да имамо утисак да заостајемо. Посебно је важно да млади препознају овај утицај док граде самопоуздање, откривају шта желе и траже своје место у свету.
Али живот није такмичење у броју лајкова, лепоти фотографија или тренуцима које можемо да покажемо другима. Свако има свој темпо, своје околности, своје борбе и своје циљеве. Оно што је за некога успех данас, за другога може бити циљ коме ће стићи сутра. И то је сасвим у реду.
Зато је важно да научимо да друштвене мреже користимо као простор за повезивање и размену, а не као мерило сопствене вредности. Када приметимо да нас туђе објаве чине незадовољним, вреди застати и запитати се, да ли се поредимо са стварним животом или само са његовим пажљиво одабраним делом.
Поука је једноставна: не дозволимо да због туђих фотографија заборавимо вредност сопственог живота. Не морамо да објавимо сваки успех да би он био важан, нити сваки леп тренутак само да бисмо имали разлог за срећу. Не морамо ни да будемо тамо где су други, нити да живимо онако како живе они, ако то не желимо.
На крају, најважније није како наш живот изгледа на екрану, већ пре свега како се ми у њему осећамо, шта градимо и колико умемо да ценимо оно што имамо.
Јер туђа срећа не умањује нашу, а туђи успех не значи да смо ми мање вредни. Наш живот заслужује да га живимо, а не да га непрестано упоређујемо са туђим.
Пулс Врбаса