Пацијенти са хипертензијом брже се опорављају уз класичну музику, а истраживања су показала да слушање композитора попут Јохана Себастијана Баха или Волфганга Амадеуса Моцарта може да помогне у снижавању високог крвног притиска.

Научници су утврдили да је код пацијената у болници, којима је путем слушалица за виртуелну реалност пуштана класична музика, крвни притисак опадао брже него код оних који су примали само стандардну терапију.

Листа дела обухватала је композиције Баха, Моцарта, Дебисија, Вивалдија и Чајковског, преноси данас британски Телеграф.

Свих 130 пацијената укључених у истраживање спроведено у Турској имало је хипертензивну ургенцију, што значи да им је крвни притисак био изузетно висок, али без знакова оштећења органа. Сви су примали стандардне лекове за снижавање притиска.

Половини пацијената додељене су слушалице за виртуелну реалност, које су их измештале из буке и јаког светла одељења хитне помоћи у мирне пределе са рекама и дрвећем, а виртуелне пејзаже пратила је класична музика.

У року од 15 минута, крвни притисак код пацијената који су примали додатну терапију опао је за 4 до 5 ммХг више него код пацијената у другој групи.

Истраживачи су, међутим, нагласили да овај третман представља допуну лековима, а не алтернативу.

Ванредни професор ургентне медицине на Универзитету здравствених наука у Анкари, Сафа Донмез, изјавио је да само окружење хитне помоћи може да буде стресно за уплашене пацијенте.

Анксиозност подстиче лучење хормона стреса који сужавају крвне судове и могу додатно да повећају крвни притисак.

“Лечимо их лековима за крвни притисак, али сам стално примећивао колико су многи од тих пацијената анксиозни и уплашени”, указао је Донмез.

Благотворни ефекти музике нису били трајни, а након сат времена, вредности крвног притиска биле су углавном сличне у обе групе.

Донмез је стога закључио да би овај приступ могао да помогне у почетној стабилизацији стања, а не у дугорочној контроли крвног притиска.

“Ако интервенција која не подразумева употребу лекова може да убрза тај процес, макар и у малој мери, она има практичну вредност”, додао је он.

Ови налази, који се представљају на Европском конгресу ургентне медицине у Паризу, нису први који указују на то да одређени репертоар класичне музике може да буде благотворан за срце.

Истраживачи са Универзитета у Оксфорду утврдили су да, када је реч о крвном притиску, немају све мелодије исти учинак.

Њихова студија из 2015. године показала је да је музика са ритмовима који се понављају у интервалима од 10 секунди повезана са снижавањем крвног притиска и успоравањем рада срца, подсетио је британски лист.

Међу примерима који су дали добре резултате били су “Аdađо” из Бетовенове Девете симфоније, Вердијева композиција “Va, pensiero” и Пучинијева арија “Nessun dorma”.

Тањуг.рс