Некада се у Врбасу знало где се иде када падне вече. Није било потребно заказивати сусрет, слати поруку или звати телефоном. Било је довољно обући се и кренути – на корзо.
Корзо је деценијама био један од препознатљивих симбола градског живота Врбаса. Почетком 20. века, када су се градске улице полако претварале у места окупљања и јавног живота, шетња је постала много више од обичног кретања. Била је то прилика да се људи виде, поздраве, упознају и буду заједно.
Врбаски корзо простирао се главном градском трасом, од Поште према центру, а шетња се настављала и даље, према Методистичкој цркви и другим важним местима старог Врбаса. У вечерњим сатима улице су добијале другачији изглед. Људи су излазили из кућа, породице шетале заједно, млади се сусретали, а старији разговарали.
Корзо је био и место где се живот града могао „прочитати“.
Ту се знало ко је стигао, ко је отишао, ко се оженио, ко се вратио из света. Вести су се преносиле лицем у лице, а сусрети нису били случајни – они су били део свакодневице.
За младе је корзо имао посебну чар. На њему су се рађала познанства, прве симпатије и љубави. Понекад је било довољно само неколико погледа током шетње да нечији дан, а можда и читав живот, добије нови правац.
Иза те једноставне навике крила се једна велика вредност – време.
Некада се није толико журило. Људи су умели да застану, да разговарају и да буду присутни једни за друге. Шетало се без посебног разлога, јер је и сама шетња била разлог.
Данас су улице исте, али је ритам живота другачији. Пролазимо брже, гледамо у телефоне и често немамо времена ни да погледамо човека који нам иде у сусрет.
А корзо нас подсећа да град није само оно што су му оставиле зграде.
Град су људи.
Њихови сусрети, разговори, погледи, осмеси и успомене.
Зато врбаски корзо није само прича о једној старој навици. То је прича о времену када се живот није само живео у кући, већ и на улици – заједно, лицем у лице.
И можда је најлепша успомена на корзо управо она најједноставнија:
није било важно куда се иде. Важно је било да се крене – и да се неко успут сретне.