Постоје дани када успомене на наше најмилије постану још снажније. Михољске задушнице, које се ове године обележавају у суботу, 10. октобра, прилика су да се застане, запале свеће и молитвом сачува сећање на оне који више нису са нама.

Тога дана многи ће посетити гробове својих најмилијих, понети цвеће, жито и вино и у тишини се сетити заједничких тренутака. Задушнице су пре свега дан молитве, љубави и наде у васкрсење, а обичаји који их прате део су традиције која се преноси генерацијама.

На гробље се традиционално носе жито и вино. Жито симболизује васкрсење и нови живот, док вино којим се прелива има евхаристијско значење. У неким крајевима обичај је да се понесу и погача или мед.

У народу постоји и обичај да се храна „намењује“ покојницима. Овај обичај пре свега носи симболику сећања, даривања и заједништва, а храна се може поделити са породицом и свима који су тог дана дошли на гробље.

Најважније је да у средишту Задушница остану молитва, сећање и љубав према онима које нисмо заборавили и који заувек остају део наших живота.

ПУЛС ВРБАСА