Историју једног града не чине само велике грађевине, важни догађаји и имена која су забележена у уџбеницима. Њен тихи, али драгоцени део чине и људи који су годинама стварали, подучавали и окупљали друге око нечега што остаје и када њих више нема. Један од таквих људи био је Милорад „Миња“ Вучетић, музички педагог, диригент и композитор, чији је рад оставио дубок траг у културном животу Врбаса.
Милорад Вучетић рођен је 1909. године. У Врбас је дошао преко супруге Милеве С. Мартиновић, учитељице која је крајем јуна 1955. године из Цетиња распоређена на службу у Врбас. Управо ће овај долазак означити почетак његове снажне везе са градом у којем ће оставити значајан траг.
Занимљива је и једна готово симболична веза са песником Ратком Шоћем. И Шоћ је рођен на Цетињу, а његов животни пут касније ће се укрстити са Вучетићевим кроз музику. Из те сарадње настала је песма „Осам тамбураша са Петроварадина“, за коју је Вучетић компоновао музику на Шоћеве стихове.
Када је 1959. године у Врбасу основана Нижа музичка школа „Стеван Ст. Мокрањац“, Вучетић је постао њен први директор. Било је то време у којем се музичко образовање у многим срединама тек развијало, па је оснивање школе представљало важан корак за културни живот града.
За младе Врбашане та школа није била само место где се учило свирање. Била је простор у којем су се откривали таленти, стицала прва музичка знања и правили кораци ка свету уметности. Вучетић је у том процесу имао важну улогу, јер је поред руководећег посла радио са ученицима, музичарима, хоровима и оркестрима.
Његов рад није остао ограничен на учионицу. Учествовао је у стварању и развијању музичког живота Врбаса, окупљао људе око песме и хорског музицирања и настојао да музика постане део свакодневног културног живота града.
Као композитор, оставио је траг и у ширем војвођанском музичком наслеђу. „Осам тамбураша са Петроварадина“ временом је постала препознатљива песма, а њена мелодија један од оних музичких трагова који су надживели време у којем су настали.
Вучетић је једно време радио и ван Врбаса, али се свом граду вратио. Поново се укључио у музички живот средине и наставио да ради са хоровима и младима. Његов рад био је усмерен на стварање људи који ће једног дана сами наставити оно што су научили.
За свој допринос културном животу Врбаса добио је признање поводом Дана ослобођења Врбаса 1975. године.
Преминуо је 1985. године, али је иза њега остао траг који није могуће свести само на године рада, признања или композиције.
Остао је у ученицима који су први пут узели инструмент у руке, у хоровима који су певали, у музичарима које је окупљао и у генерацијама које су кроз музику откривале један другачији свет.
Милорад „Миња“ Вучетић припада времену у којем су се културне установе стварале постепено, захваљујући људима који су веровали да један град треба да има своју музичку школу, своје уметнике и простор у којем ће млади моћи да развијају таленте.
Зато његова прича није само прича о једном композитору и музичком педагогу. Она је и део приче о Врбасу, о његовом културном сазревању и о људима који су својим радом учинили да град добије свој препознатљив музички глас.
Неке мелодије временом утихну, али неке остану да живе дуже од својих аутора. Баш као и сећања на људе који су их стварали.
А један такав траг у Врбасу оставио је Милорад „Миња“ Вучетић – човек који је својим знањем, радом и љубављу према музици помогао да генерације Врбашана науче не само да слушају, већ и да стварају.
Пулс Врбаса