Плодна бачка равница деценијама је један од најважнијих ослонаца пољопривреде овог краја. Њиве око Врбаса, Куле и околних места сваке године доносе нови род, али се пред пољопривредницима све чешће поставља и једно важно питање – како сачувати земљиште од којег се толико очекује?
Управо то била је једна од централних тема панел-дискусије посвећене регенеративној пољопривреди, одржане у Центру за физичку културу у Врбасу. Скуп је организовао Еколошки покрет Врбаса, у сарадњи са Националним конвентом о Европској унији за Поглавље 27 – животна средина и Општином Врбас.
Регенеративна пољопривреда у средиште производње ставља очување и обнављање здравља земљишта. Овакав приступ подразумева и заштиту водних ресурса и биодиверзитета, ефикасније коришћење природних процеса, смањивање потребе за спољним инпутима и већу отпорност пољопривредне производње на климатске и друге изазове.
Другим речима, питање више није само колико земља може да роди ове године, већ и у каквом стању ће остати за године и генерације које долазе.
Врбас и Кула у фокусу
Током панела посебна пажња посвећена је природним потенцијалима и изазовима очувања квалитета земљишта у Војводини, са фокусом на атаре Врбаса и Куле.
Говорило се и о Нацрту Програма заштите земљишта у Републици Србији за период од 2026. до 2032. године, као и о регенеративној пољопривреди као једном од начина прилагођавања климатским изазовима.
Посебно су разматрана већ прикупљена искуства са пољопривредних газдинстава, што овој теми даје и практичну димензију. Регенеративна пољопривреда, дакле, није само концепт о којем се говори у стручним круговима – поједини произвођачи већ стичу искуства са оваквим начином односа према земљишту и производњи.
Климатски изазови мењају начин на који размишљамо о њивама
Питање очувања земљишта добија додатни значај у условима климатских изазова са којима се последњих година суочава пољопривреда.
Због тога се све више говори о превенцији – о томе шта се може учинити данас како би земљиште остало плодно и способно за производњу и у будућности.
Управо је један од закључака панела у Врбасу био да са превенцијом не треба чекати, већ да је потребно већ сада радити на заштити плодног земљишта у највећој могућој мери.
Пољопривреда као један од темеља Врбаса
За општину Врбас ова тема има посебну тежину. Пољопривреда и прехрамбена индустрија деценијама су снажно повезане са развојем читавог подручја.
Председник општине Врбас Милан Глушац указао је током панела на значај пољопривреде за локалну економију, али и на потребу да се разговара о наводњавању, водним ресурсима и новим моделима пољопривредне производње.
У том контексту подсетио је и на значај Централног постројења за пречишћавање отпадних вода, изградњу канализационе мреже у насељима општине и будуће услове за чишћење Великог бачког канала, који има важну улогу у мелиорационом систему овог подручја.
Глушац је говорио и о расту издвајања државе за пољопривреду, наглашавајући значај сарадње државе, локалне самоуправе, привреде и самих пољопривредних произвођача у очувању пољопривредног земљишта.
Питање његовог очувања зато далеко превазилази границе њива. Повезано је са производњом хране, економском одрживошћу газдинстава, радним местима и будућношћу читавог аграрно-прехрамбеног сектора.
Пројекат уз подршку Европске уније
Панел у Врбасу реализован је у оквиру пројекта Еколошког покрета Врбаса „Регенеративна пољопривреда – стратешки одговор на климатске изазове и пут ка одрживом аграру Србије“.
Пројекат подржава Европска унија, а у Србији га спроводи Развојни бизнис центар Крагујевац, заједно са ЕЦ „Станиште“ из Вршца, Младим пољопривредницима Србије и организацијом ENECA.
Бачка земља јесте плодна, али њена плодност није нешто што се подразумева заувек. Управо зато разговор о томе како је користимо данас истовремено је и разговор о томе шта ћемо оставити онима који ће исте њиве обрађивати сутра.
Пулс Врбаса