Сваки град има своју причу. Неки су настали на важним трговачким путевима, други уз реке или тврђаве. Врбас је своју причу градио другачије – стрпљиво, кроз векове, захваљујући људима који су у њега доносили свој рад, знање, обичаје и наду у бољи живот.
Његова прошлост није везана само за један историјски тренутак. Она се стварала дуго, слој по слој, а свака генерација остављала је део себе у улицама, храмовима, школама и пољима која су окруживала град.
Први писани помен Врбаса потиче из 1387. године, али је живот на овом простору много старији, о чему сведоче археолошка налазишта у околини данашњег града.
После ослобођења Бачке од османске власти и успостављања новог државног уређења у XVIII веку, Врбас улази у раздобље убрзаног развоја. Поред српског становништва, које је на овом простору живело и раније, током XVIII века досељавају се Русини и Немци, а у наредним деценијама и Мађари. Свака заједница донела је део своје традиције, вере, језика и умећа, а управо та разноликост временом је постала једно од највећих богатстава Врбаса.
Град није растао сам од себе. Расли су његови занати, трговина, пољопривреда и школство. Отварале су се радионице, подизане богомоље, осниване школе и културна друштва. На истим улицама могли су се чути различити језици, али су све те различитости имале исти циљ – да се изгради место у којем ће се живети и радити.
Посебан подстицај развоју Врбаса донео је Велики бачки канал, један од најзначајнијих градитељских подухвата свога доба. Захваљујући пловном путу, а у другој половини XIX века и развојем железничког саобраћаја, град се све снажније повезивао са околином тачније са другим привредним центрима. Развијали су се трговина, занати и индустрија, а плодови рада вредних људи стизали су далеко изван граница Бачке.
Током XIX века Стари и Нови Врбас развијали су се као два суседна насеља, свако са својим особеностима. Да би касније израсли у јединствен град какав данас познајемо.
Историја Врбаса није прича о једном народу, нити о једном времену. Она је прича о људима који су, без обзира на порекло, свакодневним радом стварали град. Земљорадници који су обрађивали плодну бачку земљу, занатлије чије су радионице биле срце вароши, учитељи који су образовали генерације, свештеници који су чували духовни живот и трговци који су повезивали Врбас са другим местима – сви су они били део исте приче.
Векови су доносили и мир и немир. Смењивале су се државе, генерације и обичаји, али је Врбас увек налазио снагу да настави да живи. Управо у томе лежи његова посебност. Његов идентитет није настао преко ноћи, већ је грађен стрпљењем, радом и заједничким животом многих људи.
Можда је зато највећа вредност Врбаса управо у његовој прошлости. Она нас подсећа да градове не граде само цигле и улице, већ људи који у њима оставе део свог живота. Чувајући сећање на све који су својим радом допринели развоју Врбаса, чувамо и причу о граду који је од различитости створио своју снагу.
Ово је тек почетак приче. У наредним наставцима вратићемо се старим улицама, породицама, занатима и знаменитим личностима које су, свака на свој начин, исписивале историју Врбаса и оставиле траг који ни време није успело да избрише.
Пулс Врбаса