Колико пута сте проверили неки датум на паковању и схватили да је истекао, а да намирница коју сте хтели да конзумирате сада морате да баците?

Стручњаци за безбедност хране упозоравају да управо неразумевање ознака на амбалажи представља један од највећих узрока бацања. Према доступним подацима, просечан становник планете Земље баци на годишњем нивоу 79 кг хране.

Када је Србија у питању, сваки становник у просеку баци између 35 и 83 килограма хране годишње. Ситуација у градовима је другачија, па се тако у Београду према проценама баци око 108 кг по становнику. Међутим, поставља се питање да ли се ове бројке могу спречити?

С тим у вези, можда највећу забуну представљају датуми на паковањима, као и чнијеница када их треба схватити озбиљно.

Две врсте ознака

На прехрамбеним производима најчешће се могу прочитати две врсте ознака. Прва је „Најбоље употребити до“, и она означава период у ком производ има најбољи укус, мирис, текстуру и нутритивни квалитет. То није датум који сугерише да је храна након њега опасна за јело, већ се више односи на квалитет намирнице. Ако се производ правилно чува, неоштећен је и нема знакова кварења, у већини случајева може безбедно да се конзумира и након тог датума.

Друга је „Употребити до“, и она је мало стриктнија. Након истека овог датума произвођач више не може да гарантује како је производ микробиолошки безбедан, чак и ако изгледа и мирише сасвим нормално. Ова ознака би требала да се поштује.

Код којих производа датум мора строго да се поштује?

Највећи опрез потребан је код лако кварљиве хране која захтева чување у фрижидеру, као што су: свеже и млевено месо, свежа риба и морски плодови, готова расхлађена јела, димљени лосос и непастеризовани млечни производи.

Код наведених намирница највећу опасност представљају бактерије, попут листерије или салмонеле, које могу да се размноже и пре него што храна промени мирис или изглед. Зато датум „употребити до“, не би смео да се игнорише.

Које намирнице су безбедне и после назначеног датума?

Ако на паковању пише „најбоље употребити до“, ти производи су употребљиви данима, недељама, па чак и месецима, након њега, али под условом да су правилно складиштени.

То се посебно односи на: тестенину, пиринач, брашно, пахуљице, кекс, чоколаду, кафу и чај, конзерве које нису оштећене или надувене, замрзнуту храну која није одмрзавана. Код ових производа квалитет постепено опада и укус вероватно неће бити исти, као ни текстура, али то не значи аутоматски да су постали опасни за јело.

Могу ли мирис и изглед да нам открију да ли је храна безбедна?

Код производа са ознаком „најбоље употребити до“, у већини случајева могу. Ако нема буђи, непријатног мириса, промењене боје или неуобичајене текстуре, производ је и даље употребљив. Међутим, то не важи за лако кварљиву храну са ознаком “употребити до”. Опасни микроорганизми не морају да промене укус, мирис или изглед хране, па се на чула у овом случају не треба претерано ослањати.

Датум на амбалажи важи само ако је производ претходно био правилно складиштен. Ако је сатима стајала на високим температурама, или је амбалажа оштећена, храна може да постане небезбедна и пре истека рока. С друге стране, правилно чување у фрижидеру или замрзивачу значајно продужује њену употребљивост.

Мондо.рс/ЕУправо зато