На данашњи дан, 31. октобра 1851. године, преминуо је Петар II Петровић Његош, владика, владар, песник и филозоф, једна од најзначајнијих личности српске књижевности.
Рођен као Радивоје, познатији као Раде, на Његушима 1813. године, Његош је већ у младости показао изузетан дар за књижевност. Ипак, његов живот није био посвећен само писању. Као владар Црне Горе радио је на уређењу државе, развоју просвете и културе, а посебну пажњу посвећивао је образовању народа.
Његово најпознатије дело, „Горски вијенац“, заузима посебно место у нашој књижевности. Поред њега, оставио нам је и „Лучa микрокозма“, „Лажног цара Шћепана Малог“ и бројна друга дела у којима је размишљао о човеку, слободи, части, правди и судбини народа.
Његош није био само песник који је лепо слагао речи. Био је човек дубоких мисли, а његова дела и данас нас подсећају на вредности о којима не би требало да престанемо да размишљамо.
Прошло је 175 година од његове смрти, али његове мисли нису остале заробљене у прошлости. И даље их читамо, тумачимо и у њима проналазимо питања која су важна и савременом човеку.
Зато Његоша не треба памтити само по датуму рођења и смрти, већ по делу које нам је оставио. А најбољи начин да сачувамо успомену на великане наше књижевности јесте да читамо њихова дела и преносимо их новим генерацијама.
На Пулсу Врбаса подсећамо да народ који чува своје писце, чува и део свог идентитета.
Пулс Врбаса