Када Србин седне да напише поруку, понекад му је већа дилема да ли да користи ћирилицу или латиницу него шта уопште да напише. Једном пише овако, други пут онако, а дешава се и да у истом разговору промени писмо неколико пута. И све то без посебног размишљања.

Али, да ли сте се некада запитали колико је заправо посебно то што имамо два писма?

Српски језик има ћирилицу и латиницу. Ћирилица је наше званично писмо у службеној употреби, док је латиница такође широко присутна у свакодневној комуникацији, књигама, медијима и различитим културним садржајима.

И ту долазимо до занимљивог дела. Док се неки расправљају које писмо треба више користити, ми заправо имамо нешто што многи немају, могућност да се служимо са два писма. То није разлог да једно потцењујемо, а друго уздижемо, већ прилика да препознамо богатство сопственог језика и културе.

Ћирилица има своје посебно место у нашем наслеђу, док је латиница део наше писмене и културне свакодневице. Једна нас подсећа на традицију, друга је присутна у многим облицима савременог живота. А обе нам омогућавају да читамо, пишемо, стварамо и преносимо мисли.

Наравно, било би лепо да ћирилицу не користимо само када пишемо честитку за славу или када желимо да текст изгледа свечаније. Она заслужује место у свакодневном животу, а познавање латинице не умањује њен значај.

Зато не морамо да организујемо такмичење у ком ће једно писмо однети победу. Имамо два писма, један језик и богату културу. А то је разлог за понос, не за свађу.

Пулс Врбаса вас саветује да негујете ћирилицу, јер је то наше традиционално писмо и део нас, али не брините ако вам понекад прсти брже пронађу латинична слова. Важно је да чувамо оба писма и да знамо када и како их користимо!

Пулс Врбаса