Врбас је током деценија изнедрио људе чија су знања, таленат и рад далеко превазишли границе родног града. Међу њима посебно место припада професору др Светолику Аврамову, лекару, хирургу и универзитетском професору који је свој професионални живот посветио медицини, образовању будућих лекара и развоју васкуларне и трансплантационе хирургије.
Светолик Аврамов рођен је 17. фебруара 1948. године у Врбасу. У родном граду завршио је основну школу и Гимназију „Жарко Зрењанин“, а матурирао је 1966. године.
Његове гимназијске године нису биле испуњене само књигама и учењем. Бавио се и музиком и свирао у школском ансамблу „Црни бисери“. Тај детаљ из младости открива једну мање познату страну будућег професора и хирурга – пре операционих сала, универзитетских амфитеатара и научних радова, део његове младости припадао је музици.
Након матуре, 1966. године, уписао је Медицински факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је 1971. године са изузетном просечном оценом 9,25.
А онда се, бар на кратко, вратио почетку.
Након лекарског стажа започео је хируршки пут, а прву годину хируршког рада провео је управо у Врбасу. Од 1973. године професионалну каријеру наставио је на Хируршкој клиници Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду.
Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1978. године и стекао звање супспецијалисте васкуларне хирургије. Магистарску тезу одбранио је 1982, а докторску дисертацију 1986. године.
Посебно се усмерио ка васкуларној, а потом и трансплантационој хирургији. Усавршавао се у бројним великим медицинским центрима у земљи и свету – од Београда и Ријеке до Париза, Чикага, Рочестера, Осла, Еребруа, Сао Паула и Будимпеште.
Знање које је стицао враћао је медицини у својој земљи.
У хируршку праксу уводио је и развијао сложене поступке из области васкуларне и трансплантационе хирургије. Посебан допринос дао је трансплантацији бубрега, хирургији крвних судова и лечењу сложених обољења аорте.
Његова каријера, међутим, није се одвијала само у операционој сали.
Паралелно са лекарским радом градио је и универзитетску каријеру. За редовног професора Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду изабран је 1997. године. Био је шеф Катедре за хирургију, продекан Медицинског факултета и управник Клинике за васкуларну и трансплантациону хирургију Клиничког центра Војводине.
Крајем деведесетих година обављао је и функцију ректора Универзитета у Новом Саду.
Тако је некадашњи врбаски гимназијалац стигао до једне од најодговорнијих функција у академском животу Војводине.
Био је и члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, којом је касније председавао. Иза њега су остали бројни научни и стручни радови, учешће у медицинским публикацијама, али и генерације студената и младих лекара којима је преносио своје знање и искуство.
Његов вишедеценијски рад препознат је бројним стручним признањима. Међу њима је и Годишња награда за животно дело Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва, коју је добио 2016. године.
И поред каријере која га је водила у највеће медицинске и академске центре, веза са родним градом није нестала.
Године 2009. професору др Светолику Аврамову додељена је Награда општине Врбас, највише признање које локална самоуправа додељује за изузетна достигнућа и допринос од значаја за општину.
То признање имало је посебну симболику. После деценија проведених у медицини, универзитетској настави и научном раду, признање је стигло и из места у којем је све почело.
У пензију је отишао 2013. године, након готово четири деценије хируршког рада.
Професор др Светолик Аврамов преминуо је 13. јануара 2025. године, у 77. години живота.
Када се један такав живот сведе на године, функције, научне радове и стручна звања, лако се изгуби оно најважније. Иза сваког од тих података стајале су деценије учења, операција, истраживања и рада са младим лекарима.
А почетак тог дугог пута био је у Врбасу.
Од школских клупа врбаске гимназије и младалачког свирања до хируршке сале, професорске катедре и места ректора Универзитета – животни пут Светолика Аврамова остао је пример колико далеко знање и посвећеност могу да одведу човека, а да родни град и даље остане прва тачка његове биографије.
Зато његово име припада не само историји српске медицине и Универзитета у Новом Саду већ и историји Врбаса.
Пулс Врбаса