Српска православна црква и верници данас прослављају Светог пророка Илију, једног од најпоштованијих светитеља у хришћанству.
Овај празник, који се обележава 2. августа по новом календару, у народу је познат као Илиндан и праћен је бројним веровањима и обичајима који се преносе с колена на колено.
Свети Илија сматра се великим Божјим пророком који је живео у 9. веку пре Христа. Према Светом писму, својом непоколебљивом вером борио се против идолопоклонства, а народно предање га представља као господара громова и муња који небом јури у огњеним кочијама. Због тога се верује да управља временским непогодама, па је Илиндан од давнина био дан када су људи са посебним поштовањем гледали у небо и молили се за добро време и плодну годину.
У српском народу везују се бројни обичаји за овај празник. Према веровању, на Илиндан се не ради у пољу нити се обављају тежи физички послови како се не би навукао гнев Светог Илије. Посебно се избегава рад на њивама, косидба и жетва, јер се сматра да би невреме могло да уништи летину.
Такође, народ каже: „Од Светог Илије сунце све милије“, што симболично означава да након овог празника лето полако почиње да се приближава свом крају и да ноћи постају свежије. У многим крајевима Србије верује се да се после Илиндана више не треба купати у рекама и језерима, јер се сматра да је вода хладнија и опаснија.
Илиндан је уједно и храмовна слава многих православних цркава и манастира широм Србије, али и крсна слава бројних породица. Тим поводом у храмовима се служи света литургија, а верници молитвом и окупљањем у кругу породице обележавају овај велики празник.
Свети пророк Илија и данас заузима посебно место у духовном животу српског народа, а његов празник представља спој православне традиције, народних веровања и вековних обичаја који се и даље негују у многим крајевима наше земље.
Пулс Врбаса