Бити наставник или професор није само занимање које подразумева одржавање часова, предавање лекција и уписивање оцена у дневник. То је, пре свега, позив који захтева знање, стрпљење, разумевање и много љубави према раду са децом.
Добар наставник зна да не постоје два иста ученика. Неко брже усваја градиво, некоме је потребно више времена, неко је радознао и увек има питање, док неко другог дана једноставно није расположен ни за једну лекцију. Управо ту се види умеће наставника – да препозна расположење одељења, пронађе праву меру између захтева и разумевања и прилагоди приступ сваком ученику.
Није увек лако одржати пажњу, мотивисати децу и истовремено сачувати ауторитет. Понекад треба бити строг, понекад попустити, а понекад оставити градиво по страни и најпре саслушати ученика. Јер иза сваке клупе седи једна личност, са својим способностима, проблемима, страховима и питањима.
Наставник зато није само предавач, већ и васпитач, саветник и неко ко својим примером обликује младе људе. Можда ученици неће запамтити сваку лекцију из уџбеника, али ће памтити професора који је веровао у њих, препознао њихов труд или им пружио подршку онда када им је била најпотребнија.
Овај позив носи велику одговорност, јер наставник не образује само ученике за следећи контролни задатак, већ учествује у стварању будућих генерација.
Зато бити добар наставник значи много више од познавања предмета који предајете. Значи разумети децу, знати када треба тражити више, а када показати стрпљење. Јер највећи резултат једног наставника није само оцена у дневнику, већ човек у кога је његов ученик израстао.
Пулс Врбаса