Поводом годишњице смрти једног од најзначајнијих српских писаца реализма, Стевана Сремца, подсећамо на живот и дело аутора чије су приче и ликови деценијама део српске књижевности и културе.
Стеван Сремац рођен је 23. новембра 1855. године у Сенти. Студирао је на Великој школи у Београду, а током живота радио је као професор и посветио се књижевном стваралаштву.
Његова дела одликују хумор, сатиричан приказ друштва, живописни ликови и препознатљив језик. Посебну пажњу посвећивао је свакодневном животу, обичајима и менталитету људи свог времена, због чега његова дела и данас имају посебну вредност.
Међу најпознатијим Сремчевим делима издвајају се „Поп Ћира и поп Спира“, „Ивкова слава“ и „Зона Замфирова“. Управо су ова дела постала део шире популарне културе, а поједина су више пута преношена на филмско платно и сцену.
„Поп Ћира и поп Спира“ доноси хумористичну причу о два свештеника и њиховим породицама, док „Ивкова слава“ кроз низ комичних ситуација приказује нишки живот и обичаје. „Зона Замфирова“ једно је од најпознатијих дела српске књижевности, у којем се кроз љубавну причу дочаравају друштвене разлике и живот Ниша с краја 19. века.
Сремац је преминуо 12. августа 1906. године у Сокобањи, оставивши иза себе књижевни опус који је остао важан део српске културне баштине.
Његов хумор, ликови и приче настављају да живе и више од једног века касније, а годишњица његове смрти прилика је да се још једном подсетимо на писца који је умео да дух једног времена претвори у књижевност трајне вредности.
Пулс Врбаса