Пре телефона, друштвених мрежа и бескрајног скроловања, умели смо да проведемо сате радећи најједноставније ствари. А сада, изгледа, поново откривамо колико су нам недостајале.
Понекад је довољно да видимо стару играчку, чујемо песму коју смо слушали као деца или пронађемо неку давно заборављену игру, па да нас у тренутку врати у време када нам је за добар дан било потребно тако мало.
И управо се то данас дешава све већем броју људи.
У времену у којем нам је телефон готово увек при руци, многи поново траже забаву у активностима које немају екран. Читање књиге, слагалице, бојење, прављење наруквица, плетење, фотографисање старим фотоапаратом, друштвене игре или једноставно дружење – све оно што смо некада радили без много размишљања поново добија своје место у слободном времену.
Када је „досадно“ било најлепше
Сетите се само једног летњег распуста.
Није било потребно да неко организује савршен излет. Било је довољно да изађемо напоље и позовемо другара. Возили смо бицикл, играли карте, лопту или жмурке, седели испред куће и причали о свему и свачему.
Нисмо имали сталну потребу да нешто фотографишемо, објавимо или поделимо са другима.
Једноставно смо били ту.
Можда је управо због тога носталгија за детињством данас толико јака. Истраживања и савремени трендови показују да се људи све више окрећу активностима које их враћају у стварни свет и дају им предах од дигиталног окружења.
Играчке више нису само за децу
Лего коцке, слагалице, бојанке, карте и разне колекционарске ствари све чешће проналазе место и код одраслих.
И није ствар у томе да неко „не жели да одрасте“.
Напротив.
Одрасли људи данас све више схватају да хоби не мора да буде користан, продуктиван или уносан. Понекад је сасвим довољно да нас усрећи.
Зато се враћају и ручни радови, баштованство, плетење, вез, сликање и друге активности које су некада биле део свакодневице. Овакви хобији захтевају време и пажњу, а управо то многима недостаје у свету сталних обавештења и журбе.
Најлепше ствари можда нису оне које можемо да објавимо
Постоји нешто посебно у томе да седнемо са добром књигом, направимо колач по старом рецепту, сложимо слагалицу или прошетамо без слушалица и телефона у руци.
Нема лајкова.
Нема обавештења.
Нема потребе да било коме објашњавамо шта радимо.
Само време које припада нама.
А можда је управо то оно што нам је свима потребно.
Вратите једну ствар из детињства
Не морате да промените цео живот нити да се одрекнете телефона.
Само покушајте да се сетите једне ствари која вас је као дете чинила срећним.
Да ли сте волели да цртате? Да возите бицикл? Да читате? Слажете слагалице? Правите наруквице? Сакупљате сличице? Играте карте?
Пробајте поново.
Можда ћете се изненадити када схватите да оно што сте некада сматрали обичном дечјом забавом данас може бити један од најлепших начина да побегнете од свакодневног стреса.
Јер одрастање можда значи да имамо више обавеза, али не значи да морамо да заборавимо шта нас је некада искрено радовало.
Пулс Врбаса