На благом узвишењу изнад Шлајза, окружен миром и погледом на Велики бачки канал, стоји један од најстаријих споменика у Врбасу. Скроман по изгледу, али немерљив по значају, он већ више од два века чува успомену на човека који је променио историју овог краја.
Када би камен овог споменика могао да говори, испричао би причу о нади, истрајности и времену када је на овом месту започет подухват који ће заувек изменити лице Бачке. Испричао би о хиљадама вредних руку које су копале канал и о човеку који је веровао да је немогуће могуће.
После смрти Јожефа Киша 1813. године, на овом месту подигнуто је његово надгробно обележје, према његовој жељи да почива у близини дела ком је посветио свој живот. Од тада до данас, споменик мирно посматра воду која непрестано тече, као да и даље бди над својим највећим делом.
Векови су пролазили, смењивале су се државе, генерације и времена, али је споменик остао. Преживео је историјске буре и дочекао нове нараштаје, који данас поред њега пролазе не слутећи колико је велика прича уклесана у том камену.
Он није само место сећања на једног човека. Он је симбол визије која је променила читав крај и подсетник да велика дела никада не припадају само времену у којем су настала.
Можда баш зато овај споменик и данас делује тако достојанствено. Не привлачи пажњу својом величином, већ причом коју носи. А она нас учи да највећи споменици нису увек они од најскупљег камена, већ они који чувају успомену на људе чија су дела надживела векове.
Док Велики бачки канал и даље повезује обале Бачке, споменик Јожефу Кишу остаје тихи чувар једне идеје, једног времена и једног човека чије је дело заувек постало део историје Врбаса.
