Камен који памти ослобођење, страдање и време које није заборавило своје мртве.
На једном тргу у Врбасу стоји споменик који многи пролазници можда примете тек успут. А иза њега је прича о двојици војника који су у јесен 1944. године своје животе оставили далеко од својих домова, у борбама за слободу овог града.
Врбас су ослободиле јединице 3. украјинског фронта Црвене армије под командом маршала Фјодора Толбухина. Црвеноармејци су тада били смештени по кућама врбаских грађана, а посебно су остала упамћена сведочанства о њиховом односу према становништву. У тешким и гладним ратним данима војници су породицама које су тешко живеле давали храну, остављајући иза себе успомену која је наставила да живи и после рата.
У борбама за ослобођење Врбаса погинула су и двојица совјетских војника, сахрањених у граду. Над њиховим гробним местом, на простору између улица Маршала Тита, Ивана Милутиновића и Бачке, подигнут је споменик као знак захвалности грађана онима који су животе дали за ослобођење Врбаса.
А онда је историја променила правац.
После сукоба Југославије и Совјетског Савеза 1948. године, споменик је уклоњен. Прошле су деценије, али успомена није нестала. Споменик је обновљен и враћен у град, а иницијативу за његов повратак и очување сећања покренули су чланови Удружења српско-руског пријатељства „РОД“.
Њихова иницијатива да простор око споменика понесе име Трг Црвене армије такође је добила широку подршку грађана. Тако је место које је једном било уклоњено из градског простора поново добило своје име и своју причу.
Данас овај споменик није само обележје једног рата. Он је успомена на двојицу људи, на град који је дочекао слободу и на генерацију Врбашана која је у тешким данима памтила доброту војника који су са њима делили оно што су имали.
Историја је мењала односе и времена, али је људска захвалност остала.
Камен не говори, али памти. А док стоји, прича о онима који су под њим сахрањени није заборављена.