Ако епска песма воли да прича о јунацима и великим догађајима, лирска песма више воли да завири у људску душу. А тамо, признаћемо, понекад има више драме него у целој телевизијској серији.
Многим ученицима лирске песме задају главобољу. Шта је тема, шта је песник хтео да каже, шта симболизује јесен и зашто срце поново тугује? Понекад се чини да је лакше решити математички задатак него открити шта се крије између два стиха.
Љубав, туга, чежња и радост, само су нека од осећања која лирика у себи носи. А лирски песници их претварају у стихове. Али, открићемо вам тајну, не морамо бити песници да бисмо стварали лирику.
Признаћемо, када смо заљубљени, многи од нас одједном постају писци. Једна порука од симпатије може да нам улепша дан, а једно „виђено“, без одговора, да покрене читаву трагедију достојну љубавне поезије.
И ту заправо почиње чаролија песничког језика и свет лирике. Када кажемо да нам је неко „сунце у животу“ или да нам је „срце сломљено“, не говоримо дословно. Користимо метафоре да бисмо описали осећања за која обичне речи понекад нису довољне. И онда видимо колико се у лирици сви препознајемо и колико нам је блиска.
Лирска песма зато није само школска лекција о строфама, стиховима и стилским фигурама које пређемо на часу. У њој не одређујемо само која је рима, где се налази одрећена стилска фигура. Она је начин да оно што осећамо преточимо у речи, било да пишемо песму, дневник или чак поруку.
Лирске песме могу бити љубавне, родољубиве, описне, мисаоне, социјалне и других врста. Њихова подела зависи од теме и осећања које у њима преовлађује.
Ипак, љубавна лирика је посебна прича. У њој има узвишених осећања, чежње, заноса, али и неузвраћене љубави. А ако је веровати песницима, љубав понекад уме да направи такав неред у човеку да би јој добро дошло бар једно упутство за употребу.
Можда управо зато неке песме памтимо годинама. Не зато што смо научили све њихове стилске фигуре, већ зато што су нам у једном тренутку рекле нешто што нам је било потребно да чујемо.
Зато следећи пут када вас понесу осећања, сетите се, можда нећете постати нови Бранко Радичевић, али сте бар на тренутак закорачили у свет лирике.
Пулс Врбаса