Када се спомене Војводина, многи ће прво помислити на равницу, житна поља, салаше и добру храну. А ту је и звук који се са овим крајем посебно повезује — звук тамбурице.
Тамбурашка музика није само музика за весеља. Она је део културе и традиције, пратилац окупљања, дружења и тренутака када се уз песму заборави на свакодневне бриге. Некада се свирало у кафанама, на свадбама и разним прославама, а тамбураши су умели да направе атмосферу у којој нико није дуго остајао равнодушан.
Посебна је и та веза између тамбурице и равнице. У њеном звуку као да има нечег мирног и сетног, али и оног веселог духа који нас тера да запевамо, чак и када смо до малопре тврдили да нисмо расположени.
Тамбурашка музика преносила се с генерације на генерацију, а њена вредност није само у мелодијама већ и у успоменама које носи. Неко ће се уз њу сетити детињства, неко породичних окупљања, а неко вечери проведених са пријатељима.
Иако се музички укуси мењају, традиција има своје место и данас. Тамбурица нас подсећа да култура није само оно што чувамо у музејима и књигама. Она живи и у песмама које знамо, обичајима које поштујемо и звуцима по којима препознајемо свој крај.
Јер равница можда нема планине да одјекују, али има тамбуру која уме да исприча причу. А понекад је довољно да зачујемо неколико њених тонова па да нас мисли одведу тамо где нам је најлепше.
Пулс Врбаса