Колико непажња у саобраћају може да кошта, али и због чега је опрез важан у сваком тренутку, сазнајте у наставку. На ову тему разговарали смо са др Александром Нинков, специјалисткињом ургентне медицине и начелницом Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља „Вељко Влаховић“ Врбас.
„Када причамо о саобраћајним удесима, оно што сам већ и раније спомињала, то ћу и поновити. Саобраћајни удеси са највећим материјалним штетама и са највећим ризиком по животе управо су онда када су суви коловози и када је највећа видљивост, зато што се тада развијају највеће брзине.
Овај летњи период је период када можемо очекивати врло озбиљне саобраћајне удесе. Барем смо ми у Хитној помоћи тако спремни да се то догоди. Обично када су хладни месеци у питању, када је слаба видљивост, када је магловито, када пада киша или када је поледица, чешће су материјалне штете. Чешће су штете по сама возила него што је штета по здравље људи.
Оно о чему бих хтела да причам јесте аутопут. За општину Врбас, део аутопута који покрива Хитна помоћ Врбас, гледано у односу на мађарску границу, иде од 75. до 95. километра. Што се тиче неких оријентира, то је од Родићеве пумпе па до електронске табле према Новом Саду.
За све оне људе, а ово се нарочито односи на људе који користе аутопут као место сталног, честог превоза, било би врло паметно да постанете свесни свог окружења на аутопуту.
Поред аутопута постоје мале беле табле које се налазе на сваком километру и показују на ком смо километру од српско-мађарске границе. Те мале беле табле могу нам послужити као оријентир где се шта налази.
Дакле, ако се деси да је неко возило на аутопуту, уколико приметимо ту белу таблу, можемо рећи: ‘Ето, на 78. километру се десило.’ То је добар оријентир.
Имам ја једно своје лично искуство које бих хтела да поделим са вама. Ја, рецимо, путујем из Новог Сада за Врбас, путујем на свој посао, и једног дана сам путовала аутопутем и видела сам да се десио саобраћајни удес у смеру из Суботице према Новом Саду.
Преврнуо се камион, оштетио је банкину, па је чак мало захватио и смер између Новог Сада и Суботице, али се могло пролазити. Могло се пролазити из смера Нови Сад–Суботица, а није могло из Суботице ка Новом Саду.
Ја сам прво што сам урадила, док сам пролазила, обратила пажњу на ту малу белу таблу и она је показала да је у питању 88. километар.
Ја сам онда отишла на посао и први догађај који смо имали било је једно озбиљно здравствено стање које је захтевало хитан транспорт за Нови Сад. Ми смо морали да кренемо преко села, зато што је тај део аутопута био затворен.
Али ја сам знала да се од Змајева укључује на 94. километру и да се тако практично заобилази место саобраћајног удеса. Ми смо се прикључили код Змајева и могли смо брзо да продужимо до Новог Сада.
Дакле, оно што сам хтела да кажем и што се поставља као питање за све нас јесте: шта треба урадити на аутопуту када наиђете на то да је некоме, чини вам се, позлило, да је неко стао у зауставној траци или да се десио неки саобраћајни удес?
Прва и најважнија ствар на аутопуту је водити рачуна о сопственој безбедности. Није мали број људи који су остали повређени или чак погинули зато што су стали да помогну некоме на аутопуту.
На аутопуту се развијају јако велике брзине и првенствено је важно да водите рачуна о сопственој сигурности. Позивом на 194 или 704-124 добијате Хитну помоћ Врбас“, изјавила је др Александра Нинков за ПУЛС ВРБАСА.
Саобраћајне незгоде не можемо увек да предвидимо, али можемо да учинимо много да њихове последице буду мање. Опрезна вожња, прилагођена брзина и свест о окружењу могу направити разлику онда када је најпотребније. А уколико се незгода догоди, важно је знати где се налазимо и што прецизније обавестити Хитну помоћ како би екипа што брже стигла до места догађаја.
На аутопуту зато будите опрезни, чувајте себе и друге, а у случају потребе за хитном медицинском помоћи позовите 194.
ПУЛС ВРБАСА