Ко год је бар једном прошетао центром Врбаса, сигурно је приметио два висока црквена торња која се уздижу изнад градског парка. Жута и Бела црква, како их Врбашани одувек називају, нису само верски објекти – оне су симболи историје, мултикултуралности и заједничког живота народа који су вековима градили Врбас.
Према записима хроничара Владимира Увалина, развој Новог Врбаса крајем XVIII и почетком XIX века био је тесно повезан са доласком протестантских колониста, пре свега Немаца и Мађара, који су у Бачку дошли у време Хабзбуршке монархије. Са њима су стигле и њихове верске заједнице, па су убрзо започели изградњу храмова који ће и данас представљати најпрепознатљивији део градске панораме.
Евангелистичка, односно Лутеранска црква, познатија као Жута црква, грађена је од 1816. до 1820. године у познобарокном стилу, а садашњи изглед са високим торњем добила је 1862. године. Она је и данас највећа лутеранска црква у Војводини. Њену унутрашњост краси јединствена фреска „Лутер пред судом у Вормсу“, дело чувеног врбаског сликара Јожефа Пехана, настала 1911. године – једина такве врсте у Војводини. Оргуље је још 1837. године израдио мајстор Штефан Брехт, један од најпознатијих градитеља оргуља тог времена. (https://www.turizamvrbas.com/
Само неколико корака даље налази се Реформатска, односно Калвинистичка – Бела црква, подигнута између 1821. и 1824. године према пројекту градитеља Јакоба Најшвендера из Куле, док је звоник дограђен 1861. године. На самом врху торња налази се Витлејемска звезда, необичан симбол који ову цркву издваја од већине храмова у Србији. Данас има статус споменика културе од великог значаја. https://vojvodina.travel/cp/ Једна од најзанимљивијих прича, коју је сачувало локално предање, везана је за часовнике на торњевима двеју цркава. Исти мајстор, Штефан Брехт, радио је на њиховим механизмима и, према забележеним подацима, повезао их је подземним механизмом тако да су Бела црква оглашавала четвртине сата, а Жута пуне сате. Такав систем био је права техничка реткост у XIX веку и представљао је понос тадашњег Врбаса. https://vojvodina.travel/cp/ Ништа мање занимљива није ни чињеница да се две протестантске цркве налазе једна поред друге, а испред њих је после Другог светског рата подигнут Споменик палим борцима. Тако су на једном месту спојени вера, историја и сећање, стварајући амбијент какав се ретко среће у Војводини. Владимир Увалин је често истицао да се историја Врбаса не може разумети без његове мултинационалности. Управо су Жута и Бела црква најбољи сведоци тог времена – периода у којем су различити народи, језици и вере заједно градили град који је постао препознатљив по својој разноликости. Данас су ове две цркве много више од богомоља. Оне су чувари сећања на прве досељенике, сведоци развоја града и неизоставан мотив сваке разгледнице Врбаса. Њихови торњеви већ више од два века подсећају да је богатство Врбаса одувек било у различитости његових људи и њиховој способности да заједно граде своју заједницу.
Пулс Врбаса.рс