Постоји нешто у нашем народу што је готово немогуће објаснити онима који нас не познају довољно. Нешто што се не учи у школама, не записује у књигама као хладна формула и не може се измерити туђим мерилима. Зовемо га српски инат — али он је много више од речи. То је наш корен, наш понос, наше право да постојимо и наш штит пред сваком неправдом.
То је онај пресудни тренутак када нам цео свет каже да нећемо успети, а ми у себи, у потпуној тишини, преломимо да ћемо покушати још једном. Када нас потцене, а ми не одговарамо великим речима, већ суровим делима. Тада устанемо, наставимо и докажемо себи — али и свима који су сумњали — да српски народ једноставно није рођен за одустајање.
Овај инат смо платили крвљу и наследили од предака. Он је исклесан у вековним, надљудским борбама за слободу наше земље. То је онај исти инат који је водио наше јунаке на Косову, који је подизао устанке против моћних царстава и који је прешао Албанију, да би се из пепела вратио и победоносно васкрсао на Солунском фронту.
Када год су велике силе мислиле да су нас избрисале са мапе света, управо је тај непокорни дух наших предака устајао против сваке логике и силе. Бранили смо сваки педаљ ове земље не зато што је противник био слаб, већ зато што су наше светиње и наша отаџбина биле превише велике да бисмо на њих дали.
Када нас живот стави пред зид, српски народ не иде главом кроз њега — ми пронађемо излаз и уздигнуте главе наставимо даље.
И ко онда може да каже да је Србија мала? Вековима уназад, кроз крв сузе и величанствене победе, показали смо целом свету од каквог смо материјала и какав смо народ.
То је једини начин да свима покажемо шта значи трајати, борити се за своје и остати непокоран, баш онда када су сви остали били сигурни да нећемо моћи.
Пулс Врбаса