Колико пута смо пристали на нешто што нам не одговара само да се неко не би наљутио? Одговорили на поруку иако нам је био потребан одмор, прихватили обавезу иако смо већ били преоптерећени или се правдали зато што једноставно нисмо имали воље за разговор?
Као да смо дужни да свима будемо доступни 24 сата дневно!
Постављање граница не значи да смо себични или безобразни. То значи да имамо право на своје време, приватност, мир и сопствене одлуке. Понекад је сасвим довољно рећи: „Не могу данас“ или „То ми не одговара“. Без дугачких објашњења и осећаја кривице.
Наравно, границе важе за све. Као што желимо да други поштују наше „не“, тако и ми морамо да прихватимо њихово. Не можемо очекивати да нам сви буду на располагању ако сами нисмо спремни да разумемо када некоме треба простор.
Постављање граница не значи да смо себични или безобразни. То значи да имамо право на своје време, приватност, мир и сопствене одлуке. Понекад је сасвим довољно рећи: „Не могу данас“ или „То ми не одговара“. Без дугачких објашњења и осећаја кривице.
А шта када се неко наљути јер смо одбили његов захтев? То не значи аутоматски да смо погрешили. Понекад су људи само навикли да увек пристајемо, па им наше прво „не“ звучи као велико изненађење.
Запамтимо: не морамо свима да удовољимо да бисмо били добри људи. Имамо право да чувамо свој мир, а да притом поштујемо друге. Јер рећи „не“ туђим очекивањима понекад значи рећи „да“ себи.
А и да се разумемо — нисмо корисничка служба која ради без престанка!
Пулс Врбаса