Док се лето полако опрашта, у многим домаћинствима почиње једна посебна сезона – сезона зимнице. Паприке, парадајз, краставци, купус, шљиве и још много тога завршавају у теглама и бурадима, спремни да дочекају хладне дане.
Некада је спремање зимнице било прави породични посао. Неко пече паприке, неко их љушти, неко меша ајвар, а неко је задужен за најважнији део – да проба да ли је све довољно добро. Наравно, тај посао никоме није тешко падао!
А онда долази онај чувени тренутак када се двориштем шири мирис печених паприка, док се велика шерпа са ајваром полако крчка. Док домаћица пажљиво меша да ништа не загори, укућани већ праве планове када ће се отворити прва тегла.
Данас многи купују готову зимницу јер немају довољно времена, простора или стрпљења за вишесатно стајање поред шпорета. Ипак, домаћа зимница за многе има посебан укус – не само због поврћа и зачина, већ и због труда, породичног окупљања и успомена које носи.
А ту је и неизбежно питање: да ли је ајвар заиста добар ако се тегла не отвори „само да се проба“ још пре него што стигне зима?
Како год да је спремамо, зимница нас подсећа на време када се ништа није бацало, када се храна припремала унапред и када су пуне полице у шпајзу значиле да је домаћинство спремно за хладне дане.
Пулс Врбаса вас пита: шта је код вас обавезно за зимницу – ајвар, кисели краставци, туршија или слатко од шљива? И признајте, ко код вас најчешће „само проба“ зимницу пре времена?
Пулс Врбаса