Јагњад из Србије све су траженија на иностраном тржишту. Од почетка године, пут су пронашла до Израела, Либије, Алжира и Северне Македоније, а интересовање земаља Блиског истока и Северне Африке показује да домаће сточарство има потенцијал који не би требало занемарити.
Ипак, поставља се питање: да ли је довољно да извозимо животиње или бисмо као држава могли да направимо и корак више?
Стручњаци указују на то да би за Србију било исплативије да, уместо живих јагњади, на страна тржишта пласира јагњеће месо. Разлог је једноставан – прерађен производ доноси већу додату вредност, а самим тим и већу зараду. Уз то, дуг транспорт живих животиња носи и значајне трошкове, па би развијенији капацитети за клање и прераду могли да донесу корист и произвођачима и привреди.
Зато су сточари из Војводине поново покренули иницијативу да се пронађе решење за оживљавање кланице „Југокоп“ у Бујановцу, која је у стечају од 2010. године. Њено поновно покретање могло би да буде један од корака ка бољем организовању производње и већој заради од извоза.
Србија има сточаре, има квалитетну домаћу производњу и има заинтересована тржишта. Оно што недостаје јесте више улагања у прерађивачке капацитете и систем који ће произвођачима омогућити да од свог рада остваре већу корист.
Јер није исто продати јагње и продати готов производ. Ако већ наша јагњад путују у свет, зашто са њима не би путовали и производи домаће прехрамбене индустрије? То би била прилика да Србија не извози само оно што произведе, већ да од сопственог рада ствара и већу вредност.
Пулс Врбаса