Замислите да кажете: „Упознала сам човека.“ И ништа више. А онда додате: „Упознала сам духовитог, паметног и занимљивог човека.“ Одмах имамо јаснију слику! За то су заслужни придеви – мале речи које нашем говору дају боју, опис и карактер.
Придеви су променљиве речи које стоје уз именице и одређују какво је нешто, чије је или од чега је направљено. Делимо их на описне (леп, вредан, насмејан), присвојне (Марков, мајчин, Јованин) и градивне (дрвени, златни, стаклени).
И придеви умеју да се пореде! Нешто може бити лепо, лепше, најлепше. Неко може бити добар, бољи, најбољи. Али, пазите, не може баш све да се пореди. Не постоји „дрвеније“ дрво, нити је свака ствар која је највећа уједно и најважнија!
Придеви се слажу са именицама у роду, броју и падежу, па зато кажемо: леп дан, лепа кућа, лепо дете. Дакле, није довољно само да имамо лепе речи, важно је и да их правилно употребимо!
А ми на Пулсу Врбаса поручујемо да не штедите лепе придеве када описујете добре људе, али будите пажљиви са граматиком. Јер није исто бити добар познавалац језика и само се правити паметан!
Пулс Врбаса