Замислите реченицу без именица: „Она је узела оно и ставила тамо.“ Ко је она? Шта је узела? Где је ставила? Е, управо зато нам требају именице!
Именице су речи којима именујемо бића, предмете и појаве. Одговарају на питања „ко?“ и „шта?“. Тако су Милица, пас, телефон, киша, љубав и понедељак – све именице. Да, и понедељак! Иако бисмо га понекад најрадије избрисали из речника.
Имамо властите именице (Јелена, Србија, Дунав) и заједничке (девојка, држава, река). Именице имају три рода – мушки, женски и средњи, два броја – једнину и множину, а кроз падеже мењају своје облике.
А ту су и апстрактне именице: љубав, срећа, туга, стрпљење… Не можемо их ставити у торбу, али их и те како можемо осетити. Посебно стрпљење, када нам неко пети пут постави исто питање!
Зато, следећи пут када неко каже да му граматика није потребна, питајте га само: ко, шта, коме, чему? Видећете да ће му именице одмах затребати! А ми на Пулсу Врбаса поручујемо – нека нам речник буде богат, а реченице јасне, јер није свеједно шта говоримо, а још мање како говоримо!
Пулс Врбаса