На путу између Врбаса и Новог Сада, окружено плодним њивама и широким бачким небом, лежи Бачко Добро Поље. На први поглед, типично равничарско место – дуге улице, куће ушорене једна уз другу и поља која се пружају до хоризонта. Али иза те мирне слике налази се прошлост обележена великим променама, доласцима и одласцима, старим и новим завичајима.
Историја Бачког Доброг Поља је, пре свега, прича о људима који су више пута на истом месту почињали испочетка.
Од старог насеља до Кишкера
Трагови живота на овом простору старији су од данашњег Бачког Доброг Поља. У прошлости се на овом подручју помињало насеље повезано са називом Мали Кер, које је временом опустело.
Велика промена догодила се 1786. године, када је у време цара Јосифа II започело организовано насељавање немачких породица.
Тако је на бачкој равници израстао Кишкер, плански уређено насеље са правим и широким улицама, кућама и земљом која је новим становницима требало да обезбеди живот.
Досељеници су били претежно земљорадници, па је плодна бачка земља од самог почетка постала основ развоја места.
Село је расло, а почетком XX века имало је више од три и по хиљаде становника, међу којима су огромну већину чинили Немци.
Село које је некада говорило немачки
Више од једног и по века немачка заједница остављала је снажан траг у животу места.
Улицама данашњег Бачког Доброг Поља некада се најчешће чуо немачки језик. Постојали су школа, занатлије, трговци и богата пољопривредна домаћинства, а једно од средишта духовног живота била је евангеличка црква.
Тај храм данас више не постоји, али је немачка прошлост неизоставан део историје села.
Исте њиве које су обрађивали тадашњи становници наставиле су да хране неке нове породице, које ће у Бачку стићи након једног од најтежих периода европске историје.
Од Кишкера до Бачког Доброг Поља
После Првог светског рата промениле су се државне границе, али и име места.
Некадашњи Кишкер једно време носио је име Прибићевићево, а потом је добио назив Бачко Добро Поље.
Иза данашњег имена налази се и занимљива историјска веза – оно подсећа на Добро Поље, место велике победе и пробоја Солунског фронта у Првом светском рату.
Међутим, највећа промена у животу села уследила је тек после Другог светског рата.
Нови становници и нови почетак
Завршетак рата потпуно је променио структуру становништва.
Немачко становништво нестало је из места у ратним и непосредно послератним околностима, а од 1945. године у Бачко Добро Поље почеле су да пристижу колонистичке породице.
Највише их је дошло из Црне Горе, а међу новим становницима било је и породица из Босанске Крајине.
За људе који су стизали са каменитих и планинских предела сусрет са Бачком морао је бити необичан.
Пред њима није било брда.
Само равница која се пружала докле поглед досеже.
Требало је започети живот у новим кућама, научити другачији начин обрађивања земље и прихватити простор који до тада није био њихов.
Са собом су донели оно што се није могло оставити – презимена, говор, песме, славе, обичаје и успомене на стари завичај.
А онда су дошле нове генерације.
Деца су се рађала у Бачкој. Потом унуци и праунуци.
И оно што је за прве досељенике било ново место, за њихове потомке постало је једини завичај који познају.
Школа као део новог живота
Са новим становништвом развијао се и послератни живот Бачког Доброг Поља.
Посебно место у њему припало је школи, око које су одрастале генерације деце. Она није била само место учења, већ једно од средишта заједнице у којој су се сусретале породице које су у равници тек пуштале нове корене.
Данашња Основна школа „Вук Караџић“ наставља просветну традицију места и остаје једна од институција око којих се одвија живот села.
Свети Василије Острошки под бачким небом
Посебну симболику за данашње Бачко Добро Поље има православни храм посвећен Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Тешко је у избору светитеља коме је храм посвећен не препознати везу са Црном Гором, из које је после Другог светског рата стигао велики број породица.
Тако се под бачким небом нашао један од најпоштованијих светитеља старог завичаја.
Храм је временом постао место окупљања, али и својеврсна духовна веза између два простора – црногорског камена који је остао у породичним причама и бачке земље на којој су израсле нове генерације.
Земља која је повезала различите генерације
Мењали су се становници, језици и називи места, али једна ствар остала је готово непромењена – веза са земљом.
Плодна поља вековима су одређивала ритам живота овог села.
На њима су радили немачки земљорадници који су крајем XVIII века стигли у Кишкер. Исту земљу после Другог светског рата почеле су да обрађују породице које су у Бачку дошле из сасвим другачијих предела.
Смењивале су се сетве и жетве, добре и лоше године, породице и генерације.
Равница је остајала.
Можда зато име Бачко Добро Поље данас звучи као да је одувек припадало овом месту.
Место у којем је нови дом постао завичај
Историја Бачког Доброг Поља није само прича о годинама, пописима и променама имена.
Она је прича о људима.
О онима који су крајем XVIII века дошли на равницу и овде подигли своје домове. О онима који су после Другог светског рата из тих домова отишли. И о породицама које су затим стигле из далеких крајева и морале да започну живот изнова.
Данас су све те приче различити слојеви историје једног истог места.
Јер завичај није увек само место из којег су наши преци потекли.
Понекад је завичај место у које су једног дана стигли, засадили прво дрво, заорали прву бразду, подигли породицу – и остали.
Тако је за многе породице бачка равница престала да буде нови крај.
Постала је Бачко Добро Поље – њихов дом.
Пулс Врбаса